Kupus ublažava nervozu i jača imunitet: Nutricionisti savetuju kako da se hranite u doba pandemije

Ilustracija; Foto: Višnja Milić

Pandemija korona virusa i priča o važnosti jakog imuniteta naterali su mnoge ljude u Srbiji da počnu da se hrane zdravije. Dok su do 2020. mahom žene odlazile kod nutricionista po savete o ishrani iz estetskih razloga, poslednjih pola godine mnogi su shvatili da hrana može da bude dobra prevencija, te u tom pravcu i razgovaraju sa stručnjacima za ishranu.

Preporučujemo

– Ljudi žele da se hrane zdravo, kako bi ojačali organizam i imunitet. Porasla je svest o značaju ishrane za zdravlje i o tome da lekovi rešavaju samo posledice, a da je hrana preventiva – kaže za eKliniku nutricionista Branka Mirković.

I nutricionista Marina Šišović Mitrović potvrđuje da su se ljudi osvestili i shvatili da je ishrana jedan od preduslova za zdravlje, uz ostale zdrave navike, poput fizičkih aktivnosti.

- Strah je bio glavni pokretač, motivacija da se okrenu sebi – kaže nutricionista Šišović Mitrović.

Duži boravak u kući uticao je na to da češće odlazimo do frižidera, a manjak druženja na kakva smo navikli i izloženost lošim vestima negativno je uticao na psihološko stanje.

Može li hrana da nam pomogne da se osećamo bolje, a da u isto vreme ne utiče na porast kilaže?

Nutricionista Mirković daje potvrdan odgovor i objašnjava da loše stanje u crevima može da doprinese depresiji:

– Iz tog razloga, potrebno je unositi probiotske namirnice, a oni nervozni, koji jedu na nervnoj bazi, treba da se fokusiraju na čorbice od povrća i salate. Ako grickaju šargarepu ili kupus, stvara se serotonin, hormon koji je „zadužen“ za osećaj sreće.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, kad je organizam izložen dodatnim rizicima, trebalo bi unositi namirnice koje deluju protivupalno i jačaju imunitet.

– Za mlađi i zdrav organizam preporuka je da 35 odsto dnevnog unosa čine bazne, a 35 odsto kisele namirnice. Za stariju populaciju i osobe oštećenog zdravlja, ovaj odnos se menja, u korist bazne hrane. Treba jesti namirnice koje deluju protivupalno. Za osobe koje imaju imunosistemske bolesti, kao što su reumatizam, hipertenzija i druge, gde nema intenzivne upale, ali je telo u fibroznom stanju, to jest ono je kontinuirano pod upalom, unos ovakvih namirnica je posebno važan – kaže Branka Mirković za eKliniku.

Nutricionista Šišović Mitrović dodaje da su najosetljivije kategorije po pitanju kovida 19 dijabetečari, osobe koje imaju povišen krvni pritisak i gojazni, te bi posebno trebalo da povedu računa o tome šta jedu.

– Pravilna ishrana treba da sadrži biljna vlakna, osnovne vitamine i minerale i važno je unositi 2 do 3 litre tečnosti dnevno, i to u vidu vode, čajeva i supa. Potrebno je isplanirati 3 obroka i jednu užinu svakog dana, „uobročiti se“. Stalno grickanje nije dobro, jer uneta hrana tako neće moći da se metaboliše, odnosno neće biti iskorišćeni njeni dobri sastojci – naglašava Šišović Mitrović.

Kako da napravite idealan obrok

Nutricionista Mirković podseća da bi idealan obrok trebalo da sadrži 5 vrsta povrća; primera radi - zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz i šargarepu. Dobro je jesti i krompir koji je kuvan sa korom, jer se ispod nje nalaze korisni sastojci.

– Ishrana treba da bude bazirana, na prvom mestu, na povrću: zelenom, lisnatom, korenskom, koje sadrži vitamine i minerale - objašnjava Branka Mirković. - U tanjiru treba da se nađu i grasak, pasulj, boranija, ali bez mesa i zaprške, kao i sveži začini. Treba uključiti i barena jaja, kajganu ili „na oko“, spremljena na blagoj temperaturi.

foto Pixabay

Mirković preporučuje manji unos mesa i mlečnih proizvoda i dodaje da bi duboko prženu i termički jako obrađenu hranu, kao i industrijski obrađenu, trebalo isključiti.

Kad je najbolje jesti voće?

Nutricionista Šišović Mitrović kaže da je idealno vreme za konzumiranje voća pola sata pre obroka. Prema njenim rečima, u vreme pandemije na trpezi bi trebalo da se nađe voć koje sadrži visoku koncentraciju vitamina C, poput nara, ribizle, jabuke…

Foto: Pixabay

- Ribizla, pored antioksidanasa, sadrži vitamine B kompleksa, K i A. Deluje protivupalno, ima dosta kalijuma koji je neophodan za rad srca i protiv upale pluća. Smanjuje hipertenziju i utiče na poboljšanje izgleda kose i kože. Takođe, nar, malina i višnja puni su C vitamina, koji pomaže snižavanju temperature, a aronija deluje antivirusno. Sadrži vitamine C i E, bioflavonoide i antioksidanse – objašnjava Šišović Mitrović.

Obe sagovornice eKlinike podsećaju da bi iz ishrane sada obavezno trebalo isključiti slatkiše, grickalice i gazirane napitke.

Umesto njih, zdrava alternativa su domaći sokovi i ponekad crna čokolada sa visokim procentom kakao delova.

(Telegraf.rs)