Dr Begović otkriva: Zašto se dešava da vam je jedan PCR test pozitivan, a drugi negativan?

Jelena Begović / Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, dr Jelena Begović, gostujući u "Beogradskoj hronici", rekla je da su PCR testovi najosetljiviji i najvalidniji, kao i da je nivo preciznosti iznad 98 odsto. Ipak, povremeno dođe do grešaka, kao i da se dva rezultata ne poklapaju.

Preporučujemo

Dr Begović je otkrila da ne rade sve laboratorije u kojima se vrši PCR testiranje sa istim proizvođačima, odnosno sa istim hemikalijama.

Ona je istakla da je na početku epidemije bilo mnogo različitih proizvođača od kojih su se nabavljale hemikalije, ali su se vremenom laboratorije specijalizovale svaka za svoju metodologiju koja je specifična.

- Sada već dugo vremena te laboratorije nabavljaju hemikalije od istog proizvođača. Naravno, one međusobno nisu u slučaju svih laboratorija iste, ali to su sve validirani testovi i sa određenim stepenom preciznosti koja je deklarisana na svakom proizvodu - dodala je dr Begović za RTS.

Prema njenim rečima, na globalnom nivou i dalje se vrše studije da li je validniji bris iz nosa ili iz grla i dodaje da je verovatno najtačnije uzeti oba brisa.

- Jeste najbolje da se rade oba uzorka, jer se onda povećava verovatnoća da se "uhvati" virus ako je u nekoj manjoj količini. Ukoliko je on u velikoj količini prisutan, on će se bez problema registrovati i u jednom i u drugom uzorku - objašnjava Begović.

Foto: Tanjug/AP

Da li PCR testovi mogu da greše?

Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost greške kada je reč o ovim testovima, dr Begović kaže da je važno u kom momentu se testiramo, jer je bitno koja količina virusa se nalazi u uzorku.

- Svaki od tih testova ima neki svoj limit detekcije, da li možete da "uhvatite" dve čestice, deset ili sto čestica virusa. PCR je još uvek zlatni standard, najosetljiviji je i najvalidniji i to je sad dovedeno na nivo preciznosti iznad 98 odsto - kaže doktorka.

Ona ističe da se nekada dese greške, i to prilikom uzimanja samog uzorka ili toku njegovog transporta koji mora da bude na hladnom lancu i ne sme duže da prođe od 16 sati od momenta uzimanja brisa, držanja na hladnom do momenta kada uđe u proces testiranja.

- Ako se iz toga iskoči, može da dođe do neke greške - navodi Begović.

Objasnila je i kako je moguće da je jedan pacijent sa upalom pluća dobije negativan rezultat. 

- Može da se dogodi da nije dobro uzet uzorak. Može da se desi u nekom slučaju da količina virusa u grlu ili nosu više nije toliko velika da može da se detektuje, ali to je jako retko - dodala je ona.

Šta učiniti kada se testovi ne poklapaju?

Dešavalo se da se rezultati testova pacijenta, urađeni u dve laboratorije, ne poklapaju. Dr Begović smatra da je u tom slučaju najpametnije uraditi još jedan test.

- Tu postoji vremenska distanca između dva testa, može da se desi da je nivo virusa u samom uzorku toliko opao da više ne može da se detektuje. Može da se desi da je čovek uzeo uzorak pri kraju najinfektivnijeg dela gde je pozitivan i onda je dobio posle pet dana negativan rezultat. Tu je već njegov imunološki sistem uradio toliko da čestica virusa više nema - rekla je Begović.

Doktorka je dodala da je "granično pozitivan test" onaj koji pokazuje pozitivan rezultat, ali je identifikovao virus u veoma maloj količini. U tim slučajevima se obično traži novi uzorak od pacijenta.

(Telegraf.rs)