Psiholog za Telegraf o incestu, bludnim radnjama nad maloletnicama i strukturi ličnosti predatora

Ilustracija: Foto Shutterstock

Samo u jednom danu u Srbiji su se dogodila dva monstruozna događaja u kojima su maloletne devojčice bile na meti predatora.

Preporučujemo

U Pančevu je priveden otac osumnjičen za silovanje svoje dve maloletne ćerke.

U Obenovcu je priveden očuh koji je neprimereno dodirivao 13-godišnju pastorku. Slučaj je prijavila majka devojčice kojoj se dete poverilo.

Slučajevi u kojima su maloletnici žrtve polnog uznemiravanja i zlostavljanja ukazuju na ozbiljan problem koji je, čini se, sve češći u našem društvu.

Za "Telegraf" je o ovoj temi pričao psiholog i psihoanalitičar Aleksandar Kontić. On je objasnio strukturu predatora - osobe sa poremećajem ličnosti, ali i objasnio koliko alkohol može da bude okidač ovako monstruoznih postupaka prema maloletnicima.

Pixabay.com

- Alkohol svakako opušta nešto što mi zovemo barijerom potiskivanja. Ta barijera koja se odnosi na incest uređena je i zakonskom regulativom, tako da sklapanje brakova sa srodnicima nije dozvoljeno ni do 5-6 kolena, ali je dobrim delom i civilizacijski potiskivana. Patološki je kada se ona ispolji - objasnio je psiholog Kontić za Telegraf.

On je takođe obrazložio i sporno pitanje zbog čega deca ne prijavlju počinioca zločina, kao i fenomen majki koje znaju da su im deca žrtve predatora, a koje se ipak u nekim slučajevima odlučuju na ćutanje.

- Nažalost, tu je na delu jedan mehanizam - negiranje, ili kako ga možemo nazvati "zatvaranje očiju". Čak postoje slučajevi gde se dete poveri, ali dobije odgovor da to nije istina. Ako je to majka, onda je jasno da ona ne želi da vidi da se to dešava - kaže Kontić.

Prema njegovim rečima, detetu je jasno šta je proživelo, ali kada ne dobije adekvatnu podršku i pomoć, duboko se u sebi pita - ako me najbliži ne štiti, ko će da me štiti?

Ilustracija; Foto Shutterstock

- Takvi doživljaji mogu se potisnuti duboko u podsvest, baš zato što su jako moćni i zato je neohodno o tome pričati, na tome raditi. Potiskivanje i sakrivanje uzrokuje mnogo veći problem kasnije - konstatuje psihoanalitičar.

On objašnjava da sve ono što ostane potisnuto može pružiti prividan zaborav, ali kad osoba sazri i odraste  senke prošlosti koje imaju snažan uticaj na samu psihu, mogu se ispoljiti u svakom momentu; triger ili okidač može biti bilo koja sitnica iz spoljnog sveta koja asocira na potisnutu traumu.

- Svaka asocijacija na traumatičan događaj može da stvori veliku anksioznost i da prouzrokuje neizdrživu bol. Taj okidač može da bude i sitnica koja žrtvu vraća na preživljenu traumu - objašnjava naš sagovornik.

Kontić takođe tvrdi da će deca koja imaju bliskost sa roditeljima ili starateljima, i zdrav odnos komunikacije i ljubavi, u većini slučajeva reći šta im se dogodilo zahvaljujući poverenju u roditelja. Ako, pak, dete odluči da ćuti, roditelj će primetiti promene u njegovom ponašanju i reagovaće.

- U ovim slučajevima, nije naodmet i posavetovati se sa stručnim licima, kako bi neko posavetovao roditelje na koji način prići zlostavljanom detetu. U ovakvim situacijama, niko više ne može da pruži podršku i pomoć od roditelja. Ne nužno terapeut kao vrhovni autoritet, on u ovom slučaju treba da bude samo pomoć kako bi se to dete otvorilo za priču - jasan je psiholog.

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Ono što je važno, naglasio je Kontić, jeste da majka, u ovom slučaju ne pribegne negiranju monstruoznog čina, ko god da ga je počinio. Svaka majka koja ne reaguje podržava počinioca i samim tim je saučesnik, decidan je sagovornik Telegrafa.

- Silovatelji su ličnosti koje su poremećene u najširem smislu. Kao prvo, oni barijeru incesta nisu formirali adekvatno i ne mogu da kontrolišu agresivni impuls. Oni nemaju u strukturi ličnosti segment koji bi kontrolisao nedozvoljeni nagon. Ovaj poremećaj ličnosti teško se može prepoznati kod deteta. Oni se regrutuju iz porodica koje mogu delovati i izgledati funkcionalno, a da to u stvari nisu - objasnio je psihoanalitičar profil slilovatelja.

Međutim, potrebno je na vreme prepoznati psihopatološke crte kako bi se u budućnosti izbegle porodične drame koje zauzimaju stupce crne hronike, a gde deca, dobijena u nefunkcionalnim brakovima i diskutabilnim odnosima najviše ispaštaju.

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Kad izgubimo tradiciju, izgubićemo i identitet. Prilika da upoznate osobu sa kojom se zabavljate, a sa kojom planirate da formirate porodicu, je zapravo ključni faktor. Neke veze mogu trajati godinama, ali ako su viđanja površna nećete moći u potpunosti da sagledate sve aspekte ličnosti. Međutim, kada je veza zasnovana na zdravim temeljima i intenzivna, imaćemo prilike da se suočimo sa svim manama - podvlači Kontić.

On upozorava da je veoma važno sagledati iz kakve porodice partner potiče. Mada, napominje, ima i slučajeva gde iz nefunkcionalne porodice, učeni na greškama, deca odrastu u zdrave ljude koji osveste i postave granice između dobrog i lošeg.

Takođe, ono na šta Kontić ukazuje je i da nekontrolisanu impulsivnost i agresiju ne bi trebalo zanemarivati i pripsivati je bezazlenim izlivima.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36.

(Telegraf.rs)