Zbog zabrane abortusa u Poljskoj i Srpkinje se bune: Da li žene mogu da biraju i koje su posledice?

Foto: Shutterstok

Kontorverzni zakon o zabrani abortusa u Poljskoj stupio je na snagu, što je izazvalo veliki protest građana. Po ovom zakonu, prekid trudnoće dozvoljen je samo u slučaju silovanja, incesta ili kada trudnoća ugrožava život žene.

Preporučujemo

Ova regulativa podigla je veliku prašinu, a budući da je konzervativna poljska vlada u uskoj kooperaciji sa Katoličkom crkvom, zakon je u potpunosti podržala.

Žene u Srbiji solidarisale su se na društvenim mrežama sa ženama iz Poljske. Podržale su njihovu borbu da same odlučuju da li će zadržati trudnoću ili ne.

Kako i dalje živimo u sredini u kojoj preovladava patrijarhat, te se žene često suočavaju sa izazovima koje nude moderno doba i tradicionalno vaspitanje, jačina virtualne podrške Poljakinjama bila je neočekivana. Jer, dok s jedne strane žene u Srbiji, baš kao i Poljakinje, brane svoje pravo na izbor rađanja potomstva, s druge strane po ovom pitanju u našem društvu nije postignut konsenzus. I dalje nailazimo na oprečna mišljenja zajednice o namernom pobačaju.

Poljaci nisu jedini koji su pitanje abortusa stavili u fokus. I u Hrvatskoj je počelo skupljanje potpisa da na dnevni red dođe zakon o zabrani abortusa. To nameće pitanje ljudskih prava i diskriminacije.

Za "Telegraf" su o temi zabrane abortusa govorile ginekolog dr Emilija Marković i psihoterapeut Ivana Sinđić. One su saglasne u jednom - abortus ne sme biti zabranjen zbog niza faktora. Sagovornice Telegrafa su, takođe, istakle da postoje situacije kada je prekid trudnoće jedina opcija.

- Nisam za to da neko prisiljava ženu da rodi. Kao ginekolog uvek svaku ženu pokušam da odvratim od abortusa, jer je to atak u svakom smislu, na telo, na psihu, socijalnu poziciju, na gotovo sve. Ali, ipak je ona ta koja odlučuje - kaže za Telegraf ginekolog Emilija Marković.

Foto: Shutterstok

Ona dodaje da žene koje nemaju uslove u bilo kom smislu da iznesu trudnoću, posebno bez učešća i podrške partnera, ne treba osuđivati ako donesu odluku o abortusu.

Dr Marković takođe je prokomentarisala i pojavu maloletničkih trudnoća:

- Deca su potpuno neinformisana i to je ono što zabrinjava, ali i društvo diktira takav odnos prema devojčicama. Zbog toga nije redak slučaj da mlade devojke začnu neplanirano; stupe u intimni odnos, a nemaju elementarno znanje o eventualnim posledicama.

Foto: Shutterstock

Ginekolog se osvrnula i na slučaj devojaka žrtava silovanja, o čemu se poslednjih nedelja sve češće govori u javnosti.

- Žene i devojke ne treba da hodaju ulicom u strahu, i to je ono što mora da se menja - kategorična je dr Marković.

Prema njenim rečima, interesantan je i podatak da, bar u javnosti, nije zabeležen slučaj da muškarac insitira da žena zadrži dete.

- U karijeri nisam imala situaciju u kojoj je muškarac bio inicijator da žena zadrži trudnoću. Iako se Katolička crkva neće složiti s tim, moje je definitivno mišljenje da se zabranom abortusa oduzima osnovno ljudsko pravo. Ipak na ženu, kao majku, mnogo toga pada - podelila je dr Marković lični stav.

Potencijalne fizičke posledice abortusa

U Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za bezbedni prekid trudnoće koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" navedeno je da učestalost komplikacija raste sa gestacionom starošću. Isti izvor navodi da tokom medikamentnog prekida trudnoće u drugom trimestru može da dođe do rupture materice, dok perforacija materice može da nastane samo tokom hirurškog prekida trudnoće, kao i povreda grlića materice.

Iz "Batuta" navode da je poznato da prekid trudnoće može da se komplikuje genitalnim infekcijama, uključujući i zapaljenje organa male karlice. 

- Osim ranog morbiditeta u prvih nedeljama posle abortusa, inflamatorne komplikacije abortusa mogu da rezultuju i kasnim sekvelama, prvenstveno okluzijom jajovoda sa rezultujućom neplodnošću i vanmateričnom trudnoćom - navedeno je u Nacionalnom vodiču dobre prakse za bezbedni prekid trudnoće.

Razmatranje komplikacija namernog prekida trudnoće u Srbiji se oslanja na parcijalna istraživanja jednog broja ginekologa, kao i nekoliko studija koje su se kompleksnije bavile ovim problemom.

- U najznačajnijoj studiji te vrste, kojom je obuhvaćeno 2.359 žena u Srbiji, utvrđeno je, putem testiranja 21 socio-ekonomske, demografske i medicinske varijable, da su namerni prekid trudnoće i, pogotovo, broj indukovanih abortusa u reproduktivnoj istoriji žene važni faktori sekundarne neplodnosti, spontanih abortusa i prevremenih porođaja - citirali su autori Nacionalnog vodiča podatke Mirjane Rašević iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Foto: Shutterstok

Reč psihologa

- Uvek kada žena ili devojka oseti nespremnost da postane majka, a dođe do neplanirane trudnoće, trebalo bi da ima pravo da razmisli da tu trudnoću prekine, u konsultaciji sa svojim ginekologom - kaže za Telegraf Ivana Sinđić, psihoterapeut.

Ona navodi da se ne sme zaobići činjenica da dokazivanje silovanja podrazumeva proces koji može da traje, te bi samom nemogućnošću samostalnog odlučivanja, odnosno zabranom prekida trudnoće, žena mogla da snosi daleko teže i traumatičnije posledice.

- Nije retkost da silovane žene ostanu u drugom stanju; postoje i one koje rode dete začeto nasilnim činom. Međutim, kad je dete začeto usled intenzivnog traumatskog događaja, nije mali broj onih mama koje kasnije ne mogu da se povežu sa novorođenčetom i nisu u stanju da adekvatno brinu o njemu. To je prihvatljivo sa psihološke tačke gledišta, jer se može javiti visok stepen neprihvatanja deteta - objašnjava Sinđić.

Ilustracija; Foto: Pixabay

Ona se osvrnula i na veliki broj maloletničkih trudnoća usled nedostatka adekvatne edukacije i vaspitanja koje u porodici obično biva tabu tema.

- Nemogućnost da se o seksualnosti govori u porodici gde vlada stigma o toj temi budi znatiželju i interesovanje, tako da nije retkost da maloletnice zbog neiskustva i neznanja nezrele stupe u intimni odnos. Kada takva devojčica zadrži trudnoću, ona psihički nije spremna da bude majka, ali često uz pomoć svojih roditelja uspe da sazri u tom roditeljstvu. Ali, u odsustvu podrške, dešava se da takve devojke ne obavljaju funkcionalno majčinsku ulogu, jer ona nije kompatibilna sa uzrasnim potrebama (školovanje, zabava, druženje), i tada se neretko oseća sama i osujećena, pa i osuđena - objasnila je Sinđić.

Foto: Pixabay

Psihoterapeut savetuje da bi uvek, uz razgovor sa ginekologom, trebalo detaljno razmotriti situaciju i predočiti da svaka žena ima pravo da odluči da li će zadržati trudnoću ili ne.

- Abortus za mladu devojku nema obavezno psihološke posledice, posebno ako ga ona posmatra kao jedini mogući izlaz u datoj socijalnoj ili uzrasnoj situaciji. Kod nekih devojaka se javljaju kajanje i griža savesti  godinama, pa i decenijama kasnije - ističe Sinđić.

Ona na kraju razgovora postavlja pitanje oko kog se u našem društvu decenijama "lome koplja":

- Treba li zabraniti abortus ženama čiji je partner odlučio da ih napusti zato što nije želeo potomstvo sa njom?

Kakav je vaš stav o ovome? Podelite sa nama kroz komentare!

(Telegraf.rs)