Neurohirurg otkriva 5 lakih načina da odložite demenciju i naučite mozak da prevari starenje

foto Pixabay

Većina nas radi sa 50 odsto svojih mentalnih sposobnosti. To je, slikovito rečeno, kao da imate automobil visokih performansi i da se u njemu s vremena na vreme odvezete do prodavnice.

Preporučujemo

Ako povremeno ne izađete na auto-put i ne pritisnete gas, mogli biste lako da zaboravite šta je vaš mozak zaista sposoban da postigne.

Studije pokazuju da hronični manjak sna dovodi do većeg rizika od demencije, depresije i poremećaja raspoloženja, problema sa učenjem i pamćenjem, srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, dijabetesa, povreda povezanih sa padom i raka.

- Zapravo, samo jedna noć kad svom organizmu niste priuštili dovoljno kvalitetnog sna može da poveća nivo upale, što je dovoljno da podstakne akumulaciju beta-amiloida, proteina mozga koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću - kaže neurohirurg Sanjaj Gupta.

On predlaže pet aktivnosti koje bi svako od nas trebalo da sprovodi na dnevnom nivou kako bismo sprečili prerani razvoj demencije.

1.Spavajte dovoljno

Alarmantno istraživanje iz 2013. otkrilo je da su starije odrasle osobe čiji je san isprekidan skloniji razvoju Alchajmerove bolesti, a zabrinjavajuće je da se problemi s pamćenjem mogu javiti godinama pre nego što se čoveku uopšte postavi dijagnoza.

- Suprotno uvreženom mišljenju, spavanje nije stanje u kom su neuroni besposleni. Milijarde molekularnih zadataka nastavljaju se tokom spavanja na ćelijskom nivou kako bi se osiguralo da možete živeti još jedan dan – kaže Gupta.

- To je kritična faza tokom koje se telo dopunjava na razne načine koji na kraju utiču na sve, od mozga do srca, od imunološkog sistema do metabolizma. Dobar san sređuje našu „memorijsku kutiju“ koja se nalazi u hipokampusu i efikasno čisti mozak od metaboličkih otpadaka. San obavlja dvostruku dužnost, i odlaže i iznosi „smeće“.

Foto: Pixabay

Nova istraživanja pokazuju da neuspeh u uklanjanju „moždanog smeća“ može da bude povezan sa većim rizikom od razvoja demencije.

Među novijim istraživanjima u vezi sa spavanjem je i otkrivanje efekata „čišćenja mozga“.

- Naše telo uklanja otpad i tečnost iz tkiva kroz limfni sistem, filtrirajući limfnu tečnost kroz limfne čvorove. Istraživanja pokazuju da kratki naleti moždane aktivnosti tokom dubokog sna efikasno "premeštaju" nedavna sećanja, uključujući i ono što smo saznali tog dana, iz kratkotrajnog prostora hipokampusa na neku vrstu diska. San čisti hipokampus kako bi mogao da unese nove informacije koje potom obrađuje. Bez spavanja ova organizacija pamćenja je neizvodljiva – ističe neurohirurg.

2. Odmarajte tokom dana

Prema njegovim rečima, spavanje je podmlađujuća aktivnost koja je telu neophodna, ali postoji razlika između spavanja i dnevnog odmora, a našem mozgu su potrebna oba.

- Pored dobrog sna, potreban nam je i odmor i opuštanje ako želimo da živimo dugo i da nam mozak brzo i dobro radi. Veće mentalno blagostanje povezano je sa smanjenim rizikom od demencije. Zato preporučujem da svakog dana odvojite 15 minuta za sebe i da ga iskoristite za aktivnost bez stresa – savetuje Gupta.

Pixabay.com

On predlaže meditaciju, jer je efikasna u snižavanju nivoa kortizola, hormona stresa; takođe, studije pokazuju da meditiranje značajno smanjuje anksioznost, depresiju i bol.

- Snimci su otkrili da delovi mozga postaju deblji kod ljudi koji često meditiraju, a ljudi sa „debelim mozgom“ imaju tendenciju da budu pametniji i imaju bolje pamćenje. Meditacija pojačava područja u mozgu koja se bave pažnjom i senzornom obradom, kao i planiranjem složenih kognitivnih akcija. Ujedno, otkucaji srca se smiruju, disanje usporava, a krvni pritisak se smanjuje, a sve to je dobro i za naš mozak – objašnjava neurohirurg.

3. Raščistite nered

Nered stvara stres, jer se neorganizovanost poistovećuje sa rasejanošću. Dobra vest je da uređenje životnog i radnog prostora može pozitivno da utiče na rad mozga.

- Bacite stare časopise i kataloge, letke i papire koji vam nisu potrebni. Usvojite naviku da odmah bacite sve što vam nije potrebno ili što ne možete da koristite – savetuje Gupta.

4. Zaboravite na multitasking

Stil života tera nas da obavljamo više zadataka u isto vreme, i to najčešće pod pritiskom. Multitasking je, tvrdi neurohirurg, veliki neprijatelj našeg mozga:

- Uprkos našim pokušajima da sprovedemo nekoliko stvari istovremeno, mozak ne uživa u tome što mora da obavi dve stvari koje istovremeno zahtevaju svestan napor, razmišljanje, razumevanje ili veštinu. Studije pokazuju da što smo stariji, to je više napora potrebno mozgu da održi fokus i potrebno mu je više vremena da se vrati na prvobitni zadatak nakon prekida.

5. Vežbajte, vežbajte, vežbajte

Verovatno ste milion puta čuli koliko je svakodnevna fizička aktivnost bitna za zdravlje kičme, mišića i srca. Ali, ona je jednako važna i za zdravlje mozga i može da uspori pojavu demencije.

- Vežbanje je jedina naučno dokazana aktivnost koja pokreće biološke efekte koji mogu da pomognu mozgu. Neaktivnost je najznačajniji faktor rizika u opadanju kognitivnih sposobnosti i razvoju demencije – ističe Gupta.

Poznato je već da vežbanje poboljšava varenje, metabolizam, tonus i snagu tela i gustinu kostiju. Ali, naglašava neurohirurg, vežbanje može da uključi naše „pametne gene“, podrži emocionalnu stabilnost i spreči depresiju i demenciju.

Foto: PIxabay

- Biologija o tome kako vežbanje koristi zdravlju mozga ide mnogo dalje od obrazloženja da pojačava cirkulaciju. Fizička aktivnost efikasno drži šećer u krvi pod kontrolom i smanjuje upale, a istovremeno i stimuliše oslobađanje faktora rasta koji pospešuju proliferaciju i funkciju ćelija – navodi Gupta i dodaje da je svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od sat vremena sasvim dovoljna da održimo mozak u dobrom stanju.

Objašnjava i zašto:

- U poređenju sa ljudima koji ne vežbaju, 39 odsto je manja verovatnoća da će oni koji redovno vežbaju, rade treninge snage i šetaju prevremeno umreti. Kad se ne krećemo, naša cirkulacija se usporava i telo koristi manje šećera u krvi, što znači da više šećera cirkuliše kroz krv.

Neaktivnost takođe negativno utiče na masnoće u krvi, dobar holesterol, krvni pritisak i hormon sitosti leptin. Sedenje „uspavljuje“ mišiće, što dovodi do atrofije, a zaustavlja se i proizvodnja enzima koji razgrađuje molekule masti u krvi.

(Telegraf.rs)