Poznata voditeljka o životu sa dijabetesom u vreme korone: "Niko mi ne ulazi u kuću, ne idem nigde"

foto: printscreen/youtube/STUDIO BULEVAR

Oboleli od šećerne bolesti u najvećem su riziku da se inficiraju korona virusom, a u ovu grupu pacijenata spada i novinarka, TV lice i popularna radio voditeljka Gorica Nešović, koja je pre nekoliko godina saznala da ima dijabetes… Bio je to šok za nju. Njena priča je dokaz da je dijabetes, koji pogađa sve veći broj ljudi, pravi tihi ubica, jer ga je otkrila tek 10 godina pošto joj se pojavio. Zbog korone, Gorica je danas u samoizolaciji.

Preporučujemo

Dijabetes, koji nam iz korena menja život, obično se javlja kao posledica zanemarivanja zdravlja, kao rezultat savremenog, brzog načina života kada nemamo vremena da se posvetimo zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. To se desilo i njoj kada je saznala da ima dijabetes, a život joj se naglo promenio ponovo, kada je počela pandemija korona virusa.

Evo kako izgleda život jednog dijabetičara, koji spada u rizičnu grupu, u vreme korone. Njena priča mnoge može da upozori, da pomogne da se sa dijabetesom ozbiljno uhvate u koštac, ali i da provere svoje zdravlje na vreme. Jer, Gorica iskreno priznaje da je sve što joj se dešava danak koji plaća zbog nebrige o svom zdravlju.

Nisam imala pojma da sam bolesna

− Kada sam saznala da imam dijabetes – bio je to šok za mane! Mislila da to nekako moraš da osetiš, da osetiš da nešto nije u redu. Na primer, da sam stalno žedna, kao što mnogi kažu da je to jedan od prvih znakova za uzbunu. Ali ja nisam imala baš nikakve simptome. Baš ništa! Smršala sam naglo, to je tačno, ali pre toga sam promenila način ishrane. Mediteranska i ajurveda kuhinja su mi se dopale, krenula sam na

jogu, htela sam da dovedem kilažu u red. Zato mi nije bilo čudno što gubim kilograme.

A onda − šok!

− E, odjednom, noge su mi nenormalno otekle. Cele noge. Nemam pojma šta se dešava… Naravno, koga drugo da pitam nego lekara. Odem da vidim šta je. Normalno, prvo su mi izvadili krv. I, uveče, zovu me iz laboratorije:

„Javite se u bolnicu ODMAH! Vama je šećer skoro trideset…“

− Muk. Šok. Nisam ni znala šta to tačno znači… Znala sam da je do sedam normalna visina šećera… E onda,  iskreno da vam kažem, ne sećam se ničega više. Toliko sam se uplašila. Toliko sam bila u šoku… Nisam imala pojma šta da radim, šta se sada dešava, zašto toliko visoki šećer, kako nisam osetila… Odakle?? Bezbroj pitanja u glavi, bezbroj dilema, preslišavanja… I, otišla sam na endokrinologiju. Tamo su mi život spasli. Bukvalno. Spasli su me jer su mi promenili pogled na život. Tada sam shvatila da smo svi primitivci jer ne idemo kod doktora uopšte! Svi mislimo: ma zdrav sam, ništa me ne boli… Ni ja nisam išla na redovne preglede, priznajem.

Ne, Gorice, nisi umorna samo zbog godina

− Inače, pre nego što sam saznala da imam dijabetes, osećala sam veoma često da sam baš umorna… Ali, naravno pripisivala sam to godinama, poslu, jer deceniju i po ustajem u četiri sata ujutru. Teško je nadoknaditi te sate sna… Ali, kada mi je doktorka otkrila strašnu istinu da tako visok šećer u krvi imam bar 10 godina unazad… Da je on tu

tavorio, čučao i skrivao se u meni – tek tada sam shvatila zašto taj prokleti dijabetes zovu „tihi ubica“. Strah me je obuzeo, ali znala sam da sada treba da slušam lekare.

Kako podnosi pak, pandemiju korona virusa saznajte u nastavku teksta na portalu E-klinika...

(Telegraf.rs)