Da li svet treba da strahuje od nove pandemije? Ovo je drugi virus koji i te kako zabrinjava Aziju

foto: pixabay.com

Stopa smrtnosti od virusa nipah iznosi i do 75 odsto i za ovaj virus vakcina još uvek ne postoji.

Preporučujemo

Dok je svet fokusiran na pandemiju korona virusa SARS-CoV-2, naučnici rade na tome da virus nipah ne bude "glavni glumac" naredne pandemije, piše BBC.

Još 3. januara 2020. godine Supaporn Vaharapluesade čekala je dostavu uzoraka kako bi se proverilo imaju li putnici tu "novu bolest". Počelo je da se šuška o nekoj respiratornoj bolesti u kineskom gradu Vuhanu, a kako se približavala Kineska nova godina, brojni Kinezi krenuli su na Tajland kako bi je proslavili. Tajlandska vlada je još tada počela oprezno da pregleda putnike koji su dolazili iz Vunana i nekoliko laboratorija, uključujući i onu u kojoj radi Supaporn, izabrane su za obradu uzorka.

Supaporn je inače lovac na viruse i vodi Tajlandski zdravstveni centar Crvenog krsta za zarazne bolesti koji se nalazi u Bangkoku. Proteklih 10 godina članica je i projekta Predict koji radi na otkrivanju i zaustravljanju bolesti koje mogu preći sa životinja na ljude. Ona i njen tim uzrokovali su veliki broj životinja, ali usredsredila se na šišmiše koji su nosioci velikog broja korona virusa.

Za samo nekoliko dana ona i njen tim shvatili su da je u pitanju nova bolest kada su otkrili prvi slučaj kovida izvan Kine. Takođe su otkrili da, budući da se nije radilo o virusu koji je nastao u ljudskom organizmu, je najverovatnije blisko povezan onima koje su već našli u šišmišima. Zahvaljujući tim informacijama tajlandska vlada brzo je reagovala i stavila putnike iz Kine u karantin - i tako, bez obzira na činjenicu da ima populaciju od 70 miliona ljudi, do 3. januara zabeležila samo 8.955 slučajeva zaraze i 65 smrtnih slučajeva.

Nova pretnja?

U Aziji postoji veliki broj novih zaraznih bolesti u nastajanju, prenosi BBC. Tropske regije imaju veliku bioraznolikost, što znači da sadrže i veliki broj patogena. Sve to povećava šansu za nastajanje novog virusa, a rast populacije ljudi i sve više kontakata između ljudi i divljih životinja u ovim regijama povećavaju rizik.

Tokom uzrokovanja hiljade šišmiša, Supaporn i njene kolege otkrili su veliki broj novih virusa. Uglavnom su našli korona viruse, ali i druge smrtonosne bolesti koje mogu preći na ljude.

Stopa smrtnosti od virusa nipah je od 40 do 75 odsto

foto: pixabay.com

Voćni šišmiši su prirodni domaćin ovog virusa.

- Najviše nas zabrinjava činjenica da nema leka, ali i visoka stopa smrtnosti od ovog virusa - upozorava Vaharapluesade.

Ona nije jedina koja je zabrinuta. Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine revidirala veliki popis patogena koji mogu uzrokovati novu pandemiju. Usresredili su se na one koji predstavljaju veliki rizik po zdravlje ljudi, one koji imaju pandemijski potencijal i one za koje nema vakcine.

Virus nipah se nalazi u prvih 10 na toj listi.

Postoji nekoliko razloga zašto je on opasan. Dug je period inkubacije (u jednom slučaju ona je trajala čak 45 dana), što znači da postoji veća mogućnost da nosilac virusa isti prenosi dalje, bez znanja o tome da je bolestan. Može zaraziti veliki broj životinja čime se povećava šansa za širenje virusa. A virus se može preneti ili direktnim kontaktom ili konzumacijom zaražene hrane.

Osoba zaražena virusom nipah može imati respiratorne probleme poput kašlja, grlobolje, bola i iscrpljenosti, kao i encefalitis, oticanje mozga koje može uzrokovati napade i smrt.

Ljudi su krivi?

Izbegavanje šišmiša bilo je izvodljivo u ranijoj ljudskoj istoriji, ali kako se svetska populacija povećava, tako i ljudi menjaju planetu i uništavaju divlja staništa. Sve to potencijalno dovodi do širenja bolesti. U Aziji i azijsko-pacifičkoj regiji već sada živi 60 odsto svetske populacije, a još uvek traje proces urbanizacije. Prema podacima Svetske banke, između 2000. i 2010. godine skoro 200 miliona ljudi u Istočnoj Aziji preselilo se u urbane delove.

Uništavanje staništa šišmiša već je u prošlosti dovodilo do izbijanja virusa nipah. Jedno takvo izbijanje 1998. godine u Maleziji dovelo je do smrti više od 100 ljudi.

A u Aziji se takođe nalazi gotovo 15 odsto svetskih tropskih šuma, ali regija je i središte deforestacije. Kontinent je prvi na svetu po gubitku bioraznolikosti.

Voćni šišmiši koji prenose ovaj virus žive u gustim šumama s puno stabala sa kojih se hrane voćem. Kada se njihova staništa uništavaju, traže nova rešenja. Oni isto tako nose i brojne bolesti, poput virusa nipah, korona virusa SARS-CoV-2, ebole i SARS-a.

Šta bi se desilo da ljudi jednostavno ubiju sve šišmiše?

Printscreen Twitter/Akkitwts

Tako bi se stvari zapravo samo pogoršale, ističe Trejli Goldstin, načelnica instituta i laboratorija pri projektu Predict.

- Šišmiši igraju izuzetno važnu ulogu u ekologiji. Oprašavaju više od 500 biljnih vrsta. Takođe kontrolišu i insekte, te tako igraju važnu ulogu u smanjenju malarije jer jedu komarce. Oni zapravo igraju izuzetno važnu ulogu u ljudskom zdravlju - zaključila je Goldstin.

(Telegraf.rs)