"Činilo mi se kao da dišem kroz natopljen sunđer": Kako kovid 19 može da utiče na pluća i srce

Na početku pandemije korona virusa, rendgenski snimci grudnog koša pacijenata koji su oboleli od kovida 19 pokazali su koliko je ova bolest opasna po pluća.

Na snimcima se vidi da je tamo gde bi trebalo da bude zdravo tkivo ispunjeno vazduhom, u mnogim slučajevima postojala bela magla opisana kao „mlečno staklo“.

To je signalni znak zapaljenja pluća kao rezultat imunološkog odgovora tela na virus. Ovaj prepoznatljiv obrazac postao je poznat kao „kovid pluća“, a mnogi lekari sada kažu da mogu da dijagnostikuju bolest samo gledajući rendgenski snimak.

Oni koji imaju najviše „mlečnog stakla“ na rendgenskom snimku pluća završavaju na respiratorima. Ali, stručnjaci u svetu kažu da je sve veći broj pacijenata koji su preležali teži oblik kovida 19, a i nekoliko meseci po napuštanju bolnice prijavljuju kratak dah i ekstremni umor. Čak i vezivanje pertli za njih predstavlja ozbiljan poduhvat.

Snimanje pluća otkriva zabrinjavajuće znakove da kovid 19 može da ostavi neizbrisiv trag. Najčešći problem kod skoro trećine pacijenata su ožiljci na plućima koji otežavaju prolazak kiseonika u krv. Ostale komplikacije uključuju znake delimičnog kolapsa pluća, slabost mišića koji podupiru pluća i plućnu hipertenziju - visok pritisak u krvnim sudovima koji vode do pluća, a koji vremenom može da ošteti srce.

Iako je reč o preliminarnim rezultatima istraživanja, stručnjaci upozoravaju da bi u nekim slučajevima šteta mogla da bude doživotna.

Doktorka Britani Banked-Kendal objavila je tri rendgenska snimka - jedan na kom se vide zdrava pluća, jedan sa plućima doživotnog pušača i jedan sa plućima pacijenta posle preležanog kovida 19. Upravo je snimak pacijenta koji je preležao kovid 19 izgledao najmanje zdravo.

- Pluća posle kovida 19 izgledaju gore od bilo koje vrste pluća pušača koje smo ikada videli – napisala je dr Kendal na Tviteru.

Psssst... pass it on:➡️ COVID LUNG is worse than smoker’s lung."Post-COVID lungs look worse than any type of terrible smoker's lung we've ever seen. And they collapse. And they clot off. And the shortness of breath lingers” says Dr @BKendallMD. #COVID19 pic.twitter.com/h3PrzzN3rR— Eric Feigl-Ding (@DrEricDing) January 17, 2021

- Oko 20 do 30 procenata pacijenata koji su imali kovid 19 u prvom talasu vraćaju se na preglede i imaju ožiljke na plućima. Neki od njih nisu imali jake simptome, pa nisu ni bili hospitalizovani – kaže pulmolog dr Sem Hare iz Velike Britanije.

„Pre infekcije bila sam potpuno zdrava, a sada teško dišem“

Ejmi Durant (31) u martu bila je pozitivna na korona virus. Posledice oseća i danas.

- Dobila sam groznicu koja je trajala nekoliko dana, ali su mi se grudi sve više stezale – kaže Ejmi. - Dve nedelje kasnije, disanje mi je bilo toliko otežano da sam pozvala hitnu pomoć. Bolničari su mi izmerili nivo kiseonika, ali je taj parametar bio dobar, pa nisam primljena u bolnicu. Od tada imam hronične probleme sa disanjem. Ostajem bez daha, moram dugo da ležim i ne mogu da ustanem iz kade.

Ejmi je u julu uradila test na antitela na korona virus i bila je pozitivna. U avgustu je upućena na dodatne pretrage i ustanovljeno je da ima suženje u disajnim putevima. Lekar joj je rekao da je imala zapaljenje pluća i da bi to moglo da uzrokuje trajne ožiljke.

- Bila sam šokirana. Ne znam da li će se moji simptomi ikada poboljšati; imam samo 31 godinu i pre zaraze korona virusom bila sam potpuno zdrava – kaže Ejmi.

Šta uzrokuje ožiljke?

Kada prvi put uđe u telo, korona virus napada gornje disajne puteve - nosnu šupljinu i grlo. Kašalj i glavobolja kod nekih mogu da budu jedini simptomi.

Ali kod ljudi čije je zdravlje već na neki način ugroženo zbog starosti ili neke druge bolesti, virus se umnožava i infekcija se širi u pluća. Tada pacijent počinje da iskašljava gustu sluz, a takođe se oslobađaju i citokini koji uzrokuju upale i temperaturu - cilj je stvaranje neprijateljskog okruženja koje će uništiti virus.

Ipak, ovo se u nekim slučajevima može razviti u pneumonitis, koji može da dovede do ekstremnih poteškoća sa disanjem. U vrlo teškim slučajevima, pacijenti se bore da samostalno dišu, pate od akutnog respiratornog distres sindroma ili svojevrsne plućne insuficijencije, i nephodan im je kiseonik.

Mnogim pacijentima koji imaju kovid 19 nije potrebna ova vrsta intenzivnog lečenja, niti je potrebno da idu u bolnicu.

Ali, ono što zabrinjava je činjenica da svi ovi pacijenti imaju rizik od razvoja fibroze.

Ožiljci se obično javljaju oko osam do 12 nedelja posle infekcije. Stručnjaci navode da u tom periodu ne dolazi do pogoršanja bolesti, već da oštećeno tkivo počinje da zarasta i da se tada stvaraju ožiljci. Koliko će se ožiljaka pojaviti, zavisi od težine pneumonitisa. U ređim slučajevima mogu se nakupiti ožiljci koji se pojavljuju kao grudve na snimcima.

Profesor Džon Hurst, specijalista za respiratorne bolesti sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže:

-Primetili smo da neki ljudi koji su imali kovid 19 razvijaju trajnije ožiljke, a da nisu bili na intenzivnoj nezi.

Za sada je malo podataka o tome koliko će ljudi poput Ejmi, koja se kod kuće borila sa bolešću, razviti ove probleme.

Srčana insuficijencija

Lečenje ožiljaka na plućima ograničeno je na lekove koji mogu da pomognu u smanjenju brzine pogoršanja, vežbanje i zdrav način života.

U najgorem slučaju, zatajenje pluća može da bude toliko loše da je transplantacija jedina opcija. Međutim, trenutno je zabeleženo samo nekoliko takvih slučajeva širom sveta.

Pored fibroze, kovid 19 takođe izaziva probleme sa zgrušavanjem krvi u plućima, ostavljajući pacijente bez daha.

Dr Her podseća da se arterije koje snabdevaju pluća mogu začepiti, smanjujući tako količinu krvi koja može da prođe kroz njih. To vrši dodatni pritisak na srce i dugoročno može da dovede do srčane insuficijencije.

- Povežite to sa ožiljcima, i to je dvostruki udar na vaše zdravlje – ističe dr Her.

"Pluća su mi gora nego kod tate koji ima 72 godine i puši"

Instruktorka pilatesa Sami Mekfarlend (44) koja se od kovida 19 razbolela u martu priseća se kako joj se „činilo da diše kroz natopljen sunđer“. Deset meseci kasnije, i dalje ima problema sa disanjem i oseća umor.

Testovi pokazuju da joj je kapacitet pluća svega 50 odsto i dijagnostikovan joj je hronični opstruktivni plućni poremećaj ili HOBP, plućna bolest koja uzrokuje poteškoće u disanju.

- Bila sam u šoku. Moj otac ima HOBP, ali on je 72-godišnji farmer koji radi sa hemikalijama i konzumira cigarete ceo život – navodi Sami.

HOBP se može naslediti i nije poznat kao komplikacija infekcije korona virusom. Ali moguće je da kovid 19 ubrzava ili pogoršava osnovne probleme ili genetske faktore rizika koji čine ljude podložnim određenim bolestima.

Tim sa univerziteta u Oksfordu i Šefildu koristi novu tehniku MRI skeniranja kako bi pokušao da utvrdi šta se dešava; otkriveno je da ovi pacijenti imaju problema sa prenošenjem kiseonika u krv, iako kod njih nema vidljive fibroze.

(Telegraf.rs)