Kad dođe do zaboravljanja, već je kasno: Čeka nas pandemija demencije

Foto: Pixabay.com

Pored činjenice da ne postoji lek, alarmantan je i podatak da od Alchajmerove bolesti počinje da pati sve veći broj ljudi.

Preporučujemo

Naime, prema statistikama, na svakih sedam sekundi u svetu se dijagnostikuje jedan slučaj, a naučnici procenjuju da bi do 2050. godine moglo biti 115 miliona obolelih od demenecije.

Kao što je navedeno, za ovu bolest još nije pronađen efikasan lek, ali postoje načini kojima bi se bolest mogla usporiti, a u ovom slučaju ključni faktor je vreme. Nažalost, u većini slučajeva, bolest se otkrije u poodmakloj fazi.

Stručnjaci navode 6 faktora koji se ne odnose na zaboravnost, a koji upućuju na to da treba posetiti lekara.

Nekontrolisano češanje

Naučnici još nisu ustanovili vezu između svraba i demencije, ali su zabeležili da oni koji imaju predispoziciju za dementnost imaju potrebu da se češu, pa čak i do pojave krvi i osećaju nekontrolisani svrab.

Problemi sa vidom

Vid može biti rani pokazatelj demencije, navedeno je u studiji objavljenoj u naučnom časopisu American Journal of Epidemiology. Osobe sa slabijim vidom u trećoj dobi života imaju trostruko veću šansu da obole od Alchajmerove bolesti.

Osam i po godina je prosek od prve pojave smetnji sa vidom do ispoljavanja vidnih simptoma demencije.

Foto: Unsplash

Rukopis

Promena rukopisa može nagovestiti Alchajmerovu bolest. Pored isprekidanog rukopisa, ljudi koji pate od demencije vremenom pišu sve sporije.

Otežana komunikacija

Kod ljudi kojima se razvija demenecija, koncentracija slabi, pa se razgovor odvija otežano jer se ne mogu setiti pojedinih reči. Tako mogu razviti i anksioznost, pa i izbegavati druge kako se ne bi izlagali komunikaciji.

Foto: Pixabay

Promena raspoloženja

Oboleli od demencije mogu dramatično da promene karakter. Nekad samouverene i vedre osobe postaju plašljive i sumnjičave. Lako se uznemire ako nisu u zoni sigurnosti, što doprinosi depresiji i anksioznosti.

Gubitak orijentacije

Čak i kod onih koji su dobro znali svoju svakodnevnu rutu, na putu od tačke "A" do tačke "B" mogu potpuno promašiti put ili ulicu. Ovo je tipična pojava za prvu fazu bolesti i često se dešavaju "ispadi" poput onih - gde se nešto nalazi ili ko stoji tamo...

(Telegraf.rs)