Šef pulmologije na VMA odgovara da li korona virus u trećem talasu agresivnije napada pluća

Foto: Tanjug/AP

Lečenje je isto za sve pacijente, kao i naš odnos prema njima. Razlika je u tome što pacijentima koje lično ne poznajemo pružamo empatiju, odnosno trudimo se da razumemo njihove emocije i probleme, dok prema ljudima koje poznajemo godinama, od kojih su neki izgarali zajedno sa nama u ovoj borbi, imamo i lični odnos, tako da svaki gubitak neizbežno odnosi deo nas samih. Ovako za "Blic" priča potpukovnik doc. dr sc. med. Rade Milić, načelnik pulmološkog odeljenja Klinike za pulmologiju VMA.

Preporučujemo

Od prvog dana epidemije brine o pacijentima na VMC "Karaburma" i uprkos 10 meseci mučne borbe kojoj se ni danas ne nazire kraj, ohrabrujuće ističe u ime svih kolega iz tima da imaju snage da izdrže do kraja, koliko god bude trebalo.

Kako kaže, iako je u pitanju jedan virus, odnosno jedna bolest, ona ima multisistemski karakter, što znači da naročito "voli" pluća, ali i većinu drugih organa, tako da manifestacije kod različitih pacijenata ne moraju biti iste, a tu se najbolje vidi korist od mešovitih timova.

- Pored teških upala pluća, pacijenti često dobijaju poremećaje srčanog ritma, kardiovaskularne događaje (arterijski i venski tromboembolizmi – koronarni sindrom, plućna embolija, moždani udar...), poremećaje metabolizma šećera i elektrolita, poremećaji digestivnog sistema... Pored telesnih, virus može izazvati i različite psihološke poremećaje, tako da je kod većine obolelih prisutna anksioznost, odnosno strah od bolesti, a kod nekih i osećaj bliske smrti. Dešavaju se i depresivne reakcije, ponekad i psihotične sa izraženim nemirom i agresivnošću. U početku smo ove probleme rešavali sami uz pomoć psihologa koji su od početka bili prisutni, ali smo ojačali redove sa dva izvrsna psihijatra, koji su lečenje ove problematike podigli na viši nivo - kaže Milić.

- Najteže nam pada kada smo u situaciji da lečimo svoje kolege. Pojedini su imali teške kliničke oblike bolesti, neke smo uspeli da spasemo, a neki su nažalost izgubili bitku. Lečenje je isto za sve pacijente, kao i naš odnos prema njima. Razlika je u tome što pacijentima koje lično ne poznajemo pružamo empatiju, odnosno trudimo se da razumemo njihove emocije i probleme, dok prema ljudima koje poznajemo godinama, od kojih su neki izgarali zajedno sa nama u ovoj borbi, imamo i lični odnos, tako da svaki gubitak neizbežno odnosi deo nas samih - dodaje.

Kada je reč o brzini i agresiji virusa u trećem talasu, on navodi da misli da je najviše u pitanju igra brojki.

- Poznata je činjenica da virusi mogu da mutiraju tokom vremena, odnosno da nastanu izmene u njihovom genomu, što je naročito izraženo kod virusa gripa, a određene izmene utvrđene su i kod novog korona virusa. Mutacije mogu dovesti kako do izmena u kontagioznosti, odnosno sposobnosti prenošenja virusa sa jedne na drugu osobu, tako i u patogenosti, odnosno virulenciji, tj. sposobnosti da izazovu bolest. S druge strane, sada je daleko veći broj obolelih, tako da je proporcionalno daleko više onih sa upalama pluća, kritično obolelih koji zahtevaju intenzivno lečenje i preminulih. Aktuelni procenat smrtnosti od kovida u našoj zemlji je nešto manji od jedan odsto - naveo je on.

Dodaje da ne mora svaka upala pluća u kovidu da znači i životnu opasnost, ali zahteva pregled lekara i adekvatnu terapiju.

- Poznato je da sa godinama života raste rizik za komplikovani klinički tok i smrtni ishod. Isti je slučaj sa pacijentima koji su gojazni ili boluju od kardiovaskularnih bolesti, dijabeta, malignog oboljenja... Što se tiče kliničkih pokazatelja, nepovoljni znakovi su smanjena zasićenost arterijske krvi kiseonikom, poremećeno mentalno stanje pacijenta, visok nivo faktora zapaljenja u analizama krvi, masivna, obostrana zasenčenja viđena snimanjem na rendgenu ili skeneru pluća. Jedna od karakteristika ove bolesti je i postojanje nesklada između subjektivnih tegoba pacijenta, radiografskog nalaza i zasićenosti kiseonikom. Iz ovih razloga, pacijenti sa upalom pluća moraju biti pod bliskim nadzorom lekara (bilo da se leče u bolnici ili kod kuće), da bi se na vreme prepoznalo pogoršanje bolesti - naglasio je.

(Telegraf.rs)