Korona nastavlja da mutira, ali šta je potrebno da se desi da bi bolest dobila naziv kovid-20?

Foto: Shutterstock

Kovid-19 se sada podelio na nekoliko različitih sojeva od kada se pandemija razvijala prošle godine, pa je Velika Britanija trenutno u fazi straha zbog nove mutacije koja je i do 70 procenata zaraznija.

Preporučujemo

Ipak, postavlja se pitanje šta treba da se desi da bi neki od tih sojeva postao i kovid-20?

Naučnici su vekovima identifikovali nove sojeve virusa, ali način na koji su to sada učinili, promenio se. Istraživači su uspostavili virusnu taksonomiju koja razlikuje bolesti na odabrane porodice, sojeve i izolate.

Na primer, kovid je član porodice korona virusa, koja uključuje i druge bolesti kao što su SARS, MERS i običnu prehladu. Korona virusi su takođe vrsta RNK virusa, tri od šest različitih klasa virusa koje mogu biti jednolančane ili dvolančane.

Printskrin: Youtube/Zenit Football Club

Kovid-19, inače poznat kao SARS-CoV-2, svoje ime je stekao lani identifikacijom naučnika. Studijska grupa Coronaviridae Međunarodnog komiteta za taksonomiju virusa objasnila je kako klasifikuju viruse u radu objavljenom ranije ove godine.

Pod nazivom "Vrsta ozbiljnog akutnog respiratornog sindroma korona virusa: klasifikacija 2019-nCoV i imenovanje SARS-CoV-2", multinacionalna grupa objasnila je zašto novi sojevi ne bi dobili posebno ime. Objasnili su da je proces koji stoji iza identifikacije zahtevao od istraživača da pronađu karakteristične razlike od ostalih identifikovanih virusa.

- Definisanje novine virusa je jedna od tema kojima se bavi klasifikacija virusa - naveli su istraživači.

- Klasifikacija RNK virusa treba da uzme u obzir njihovu inherentnu genetsku varijabilnost, što često rezultira time da se dva ili više virusa sa neidentičnim, ali sličnim sekvencama genoma smatraju varijantama istog virusa.

Ovde se odmah postavlja pitanje, kada je razlika u postojećoj grupi dovoljno velika da se virus kandidat prepozna kao član nove, posebne grupe?

foto Pixabay

Na ovo pitanje se u najboljoj praksi daje odgovor procentom stepena povezanosti virusa kandidata sa prethodno identifikovanim virusima koji zaraze istog domaćina ili utvrđenim monofiletskim grupama virusa, često poznatim kao genotipovi, koji mogu, ali ne moraju uključivati viruse različitih domaćina.

Dodali su i to da organizam postaje novi virus kada se grupiše izvan poznate grupe drugih virusa.

Termini soj i izolat se obično koriste za označavanje varijanti virusa, mada postoje različita mišljenja o tome koji termin treba koristiti u određenom kontekstu.

Ako se virus klasifikuje u poznatoj grupi izolata, to je varijanta ove grupe i može se smatrati da pripada poznatoj virusnoj grupi. Suprotno tome, ako se virus kandidat nalazi izvan poznatih grupa i ako je njegova udaljenost od virusa u tim grupama uporediva sa onom koja se primećuje među virusima različitih grupa (međugrupna udaljenost), virus kandidat je različit i može se smatrati novim, navedeno je u radu.

Kovid-19 je "novi" virus, jer se fizički razlikuje od ostalih virusa iste grupe. Ali novi sojevi nisu, jer iako nose male razlike, na kraju nose sva obeležja kovida-19.

Istraživači su engleskoj varijanti soja dodelili oznaku B117, pokazujući kako ima neke izrazite mutacije, ali one su krenule od kovida-19.

(Telegraf.rs)