Žene u Srbiji "kosi" ova bolest, ali postoji nada: Dr Ivana Božović o leku koji produžava život!

foto: pixabay; printscreen/youtube/Radost zivota

U Srbiji svake godine od raka dojke oboli 4.500 žena, a bitku izgubi čak trećina. Statistika je slična i u svetu, s tim što je u razvijenim zemljama, gde se koristi inovativna terapija, procenat žena koje uspeju da pobede ovu opaku bolest daleko veći. Pored toga, one mogu da računaju i na bolji kvalitet života posle operacije i zračenja, kao i na ono najvrednije – duži aktivni život.

Preporučujemo

Kod nas je situacija, nažalost, drugačija. Iako se, prema podacima „Batuta“, karcinom dojke kod žena u Srbiji najčešće javlja između 50. i 70. godine života, ovaj malignitet sve češće pogađa i mlađe žene, u ranim tridesetim.

– Zato je skrining, odnosno rano otkrivanje raka dojke organizovano upravo u starosnoj kategoriji od 50. do 70. godine života, i podrazumeva mamografiju svake druge godine u nadležnom domu zdravlja - kaže za Telegraf dr Ivana Božović Spasojević, medikalni onkolog i načelnica Dnevne bolnice za hemioterapiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

- Ali, ne smemo zaboraviti da se karcinom dojke može javiti i kod mladih osoba. Dijagnoza na ovaj malignitet postavlja se kliničkim pregledom, kada se napipa promena u dojci ili je promena vidljiva na koži dojke. Definitivna dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka tkiva kojim se najpre potvrđuje prisustvo karcinoma, a onda se određuje podtip karcinoma dojke.

Dr Božović Spasojević podseća da onkolozi danas znaju da karcinom dojke nije jedna bolest, da se može klinički različito ponašati i različito lečiti.

- Rani karcinom dojke može se uspešno lečiti hirurških putem, a svi ostali oblici lečenja koji podrazumevaju hemioterapije, hormonoterapije ili radioterapije su dodatni vidovi lečenja čiji je cilj da smanje rizik od relapsa bolesti. Ali, kada je reč o metastatskom karcinomu dojke, on se danas leči kao hronična bolest – ističe naša sagovornica.

I kod metastatskog karcinoma dojke, kao i kod drugih hroničnih bolesti u koje spadaju hipertenzija, dijabetes i druge, neohodno je imati na raspolaganju veliku paletu efikasnih lekova koji pacijentima produžavaju život. Nažalost, ta vrsta terapije za sada nije dostupna pacijentkinjama u Srbiji.

- Od 4.500 žena, koliko se na godišnjem nivou razboli od raka dojke, njih 1.200 ima metastatski karcinom. Oko 400 žena ima inicijalno metastatski karcinom dojke, što znači da su se one kasno javile na pregled, onda kada su se tumorske ćelije iz dojke proširile na udaljene organe. Metastatski karcinom dojke upravo to predstavlja; tumorske ćelije su se putem limfotoka ili krvotoka naselile u jetru, pluća ili kosti. Tad se javljaju simptomi zbog kojih se pacijentkinje javljaju na pregled – naglašava dr Božović Spasojević.

Danas su u onkologiji pravu revoluciju napravili inovativni lekovi koji imaju različit mehanizam delovanja u odnosu na hemioterapiju. Kako ističe naša sagovornica, ovi lekovi su ujedno i ciljani lekovi, jer deluju na određene mehanizme u tumorskoj ćeliji.

- Kada govorimo o metastatskom karcinomu dojke, najčešći je hormon receptor pozitivni karcinom. On čini od 70 do 80 odsto svih karcinoma dojke i za njih danas postoje ciklibi, lekovi koji u svetu predstavljaju standard u lečenju po svim važećim kliničkim vodičima. Reč je o dokazano efikasnim lekovima koji čuvaju kvalitet života pacijenata i produžavaju im život. Pacijentkinje koje koriste ciklibe su aktivne i, što je takođe važno, mogu da uzimaju lekove kod kuće  – naglašava dr Božović Spasojević.

Foto: Shutterstock

Ciklibi su, podseća sagovornica Telegrafa, standard ne samo u razvijenim zemljama sveta, već i u zemljama regiona:

- U kliničkim studijama faze 3 ovi lekovi su pokazali visoku efikasnost. Pored toga što produžavaju vreme do progresije bolesti, ciklibi produžavaju i ukupno preživljavanje. U prvoj liniji lečenja redukuju rizik od smrti za 30 odsto

Pacijentkinje u Srbiji koje se leče od metastatskog hormo pozitivnog karcinoma dojke za sada ne dobijaju ovu terapiju o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje. Kad bi situacija bila drugačija, neslavna statistika izgledala bi bolje, a žene koje su obolele od ove vrste karcinoma mogle bi da žive duže i kvalitetnije.

- Kada se ciklibi daju u prvoj ili drugoj liniji lečenja, oni pokazuju najveću efikasnost, jer je tada tumorsko opterećenje malo i tumor još nije razvio mehanizme rezistencije. Pacijentkinje u Srbiji zaslužuju šansu da dobiju ove lekove što pre – apeluje dr Božović Spasojević.

(Telegraf.rs)