Psihijatar upozorava! Strepnja i neizvesnost u doba pandemije vode u blagu depresiju

Psihijatar dr Irena  Đorđević otkriva načine kako da prepoznamo simptome blage depresije i kako da pomognemo sebi u situacijama povišene napetosti, nervoze i lošeg raspoloženja.

Da li je neko ovih dana čitao svoj spisak želja i ciljeva za 2020.? Koliko toga je ostvareno? O čemu smo sve maštali i šta sve planirali bez znanja o tome šta nas sve čeka u toj, nekada Novoj, 2020.?

Pre devet meseci smo saznali da je pred nama period izazova u kom ćemo uposliti svoju volju, istrajnost da u ovom novom ratu izdržimo izolovanost u kući i njome porazimo neprijatelja. Maštali smo o tome da je sve oročeno do leta i da ćemo sebe nagraditi odlaskom na more. Ali, Neprijatelj se nije povukao, a borba traje i dalje. Ovih dana je više nego ikada važno da se socijalno distanciramo, da budemo disciplinovani. Iz dana u dan čujemo kako dragi ljudi obolevaju, pa sve češće i gube bitku sa komplikacijama infekcije Covidom- 19.

Ta stalna strepnja, "strašljivo iščekivanje" i predviđanje loših scenarija iscrpljuju naše mehanizme odbrane i neretko vode u stanje koje se zove blaga depresija.

Blage depresije često ostaju neprepoznate i nelečene, a njihov dominantan simptom je osećaj iscrpljenosti i umora. To je stanje u kome često san ne okrepljuje, ljudi se obično bude umorni, tokom jutra su neraspoloženi, a uočljiv je gubitak energije i svakodnevni zamor. Nedostaje im interesovanje za aktivnosti koje su do skoro predstavljale zadovoljstvo, zbog čega sve rade sa velikim naporom.

Gotovo redovni pratilac depresivnosti je anksioznost. Osećamo je kao napetost i nervozu bez uočljivog povoda, ili kao prenaglašenu reakciju i uznemirenost na najmanji povod. Anksioznost se prepoznaje i kao teskoba, doživljaj straha i strašljivo iščekivanje nečeg negativnog.

Depresija često može da bude maskirana i telesnim simptomima. Nekada su učestale glavobolje, bolovi u kičmi, teškoće pri varenju, za koje nikako ne možemo naći organski uzrok, ustvari pokazatelji depresivnosti. Ranije se takva depresija nazivala "maskiranom depresijom", a po pravilu se javlja kod osoba koje imaju poteškoće sa pokazivanjem emocija.

Za psihičko funkcionisanje, posebno su značajni neurotransmiteri, pre svega serotonin, noradrenalin i dopamin, ali i drugi.

Kod depresije su snižene količine raspoloživih važnih neurotransmitera, što za posledicu ima doživljaj umora, pada energije, bezvoljnosti, anksioznosti, napetosti, tuge, nesanice, razdražljivosti i otežane koncetracije, a u slučajima teških depresija se razvijaju i teži simptomi.

Psihijatar dr Irena Đorđević/Foto: Privatna arhiva

Balans nivoa neurotransmitera utiče na regulaciju raspoloženja, doživljaj spokoja i radosti, doprinosi poboljšanju volje, energije, koncentracije i motivacije. Istovremeno utiče na ponašanje, pamćenje, apetit, spavanje i seksualni nagon.

Depresija se leči primenom lekova iz grupe antidepresiva, nekada i stabilizatora raspoloženja, ansiolitika i antipsihotika, koji imaju ulogu da regulišu nivoe serotonina, noradrenalina i dopamina, kao i druge značajne procese u mozgu. Uz farmakoterapiju je potrebna i primena psiho i socioterapijske podrške.

Kod blagih depresivnih epizoda se ne preporučuje uvođenje antidepresiva. Postavlja se, međutim, pitanje kako onda povećati nivo serotonina, jer i blage depresije treba lečiti.

Korigovanjem svakodnevnog ponašanja, odnosa prema sebi, ali i drugima, možemo mnogo doprineti.

• Boravak na suncu ili bar u dobro osvetljenoj prostoriji
• Ispravljanje leđa, setimo se "generalskog držanja", koji donosi zadovoljstvo, ponos, samouverenost, nasuprot povijenoj kičmi koja nas asocira na skrušenost i stid.
• Bavljenje fizičkom aktivnošću,
• Zdrava ishrana. Bela riba i losos su dobar izbor. Izbegavajte hranu bogatu zasićenim mastima. Konzumacija svinjskog mesa ili pržene hrane, poput hamburgera i pomfrita, dovodi do tromosti, usporenog razmišljanja i umora.
• Sada, kada su neprijatne vesti i iščekivanje lošeg ishoda svakodnevnica, više nego ikada je potrebno da negujemo sebe. Moramo se iznova podsećati koliko je važno da se usmerimo na male životne radosti, priliku koja nam je svakog dana data da nekome pokažemo koliko nam je važan, da ne zameramo sebi pogreške, da radimo nešto čemu je jedina svrha da nas zabavi i da nađemo način da budemo bliski.
• Unos dijetetskih suplemenata se nameće kao česta potreba.
• U nacionalnom Vodiču dobre kliničke prakse za depresije preporučuje se S-adenozin L-metionin, SAMe, koji se prirodno stvara u organizmu i ima dokazano pozitivno dejstvo kod blagih depresivnih epizoda. Uz podsticanje porasta nivoa serotonina, potrebna je i suplementacija vitaminima, posebno B kompleksa. Dokazano je da suplementacija vitamina A, B6, B12, C i D daju pozitivne rezultate na anksioznost i depresiju. Kompleks B vitamina je efikasna pomoć jer pomaže da se umanji napetost i nemir i popravi raspoloženje.

Naposletku, poželimo sebi i jedni drugima dobro zdravlje u Novoj 2021.,ove godine smo kao nikada pre kolektivno postali svesni koliko ga lako možemo izgubiti. Poželimo zadovoljstvo i bliskost, a 2020. nas je naučila da se ona može održati i graditi uz sve fizičke, vidljive i nevidljive, barijere koje su nam postale nova, pandemijska, svakodnevnica. Poželimo igru i neku sasvim drugačiju, bezbrižnu godinu. – poručuje  dr Irena Đorđević

Na našem tržištu postoji Tensilen®,  jedinstvena kombinacija SAMe i kompleksa vitamina B, supstanci koje  pomažu u stanjima blage depresije, nervoze i napetosti.

Sastojci iz proizvoda Tensilen® na prirodan način podstiču stvaranje serotonina, noradrenalina i dopamina, hormona zaduženih za regulaciju raspoloženja.

Tensilen® pruža podršku u stanjima preopterećenosti i efikasno pomaže u obnavljanju volje, energije i dobrog raspoloženja

Ovaj  prirodni proizvod, bezbedan je za svakodnevnu, kontinuiranu upotrebu, dobro se podnosi, ne stvara zavisnost, kao ni sedativni efekat.

Oseti razliku !

(Telegraf.rs/PR)