Kako na neke bolesti razvijemo imunitet za ceo život, a na neke ne? Antitela i odgovor na infekciju

Foto: Pixabay.com

Neke bolesti, poput boginja, dobijemo jednom i na njih steknemo imunitet za ceo život. Za druge, poput gripa, moramo da se vakcinišemo iz godine u godinu.

Preporučujemo

Zašto je to tako? Kako se razvija imunitet na određenu bolest i zašto kod nekih on traje duže, a kod nekih kraće?

Antitela kao prva linija odbrane

Da li ćemo razviti imunitet na neku bolest ili ne, često zavisi od naših antitela, tj. proteina koje proizvodimo kao odgovor na infekciju. Oni su naša prva linija odbrane – prekrivaju "napadačke" ćelije, sprečavaju ih da se množe i ugrožavaju naše zdrave. Kad se rešimo infekcije, nivo antitela opada, ali ne u potpunosti, jer deo njih "stražari" u slučaju da se bolest ponovo pojavi. Telo ne zaboravlja.

Obično kad se ponovno zarazimo nekom bolešću, to nije zato što je naše telo izgubilo imunitet. To je zato što je patogen mutirao i naš imunološki sistem ga više ne prepoznaje ili telo ima mnogo niži imunološki odgovor, objasnio je imunolog Mark Dženkins sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Minesota.

Foto: Shutterstock

Primera radi, grip je virus koji se vrlo brzo i lako menja. Naš imunološki sistem ubije jednu verziju tog virusa, a zatim se pojavi druga, koju imunitet ipak ne prepoznaje.

S druge strane, ne mutiraju svi virusi tako lako. Virus dečje paralize ne može jednostavno da promeni svoj genom, što je jedan od razloga zbog kojih smo ga gotovo sasvim iskorenili. Broj slučajeva dečje paralize u svetu smanjio se za više od 99%. Svetska zdravstvena organizacija je 2007. godine Evropu proglasila slobodnom od dečje paralize, ali ona je još prisutna u delovima istočne Azije, Afrike i istočnog Mediterana.

Dugoročni imunitet

Bolesti koje ne mutiraju brzo podstiču snažan imunološki odgovor našeg tela i on traje mnogo duže nego što je to slučaj kod virusa gripa, koji se često menja. Istraživanje iz 2007. pokazalo je da bi trebalo da prođe više od 50 godina da nestanu antitela koja nas štite od malih boginja, a više od 200 godina da nestanu ona u borbi protiv zaušaka. Taj aktivni urođeni imunitet stvara antitela koja je imunološki sistem sam proizveo nakon susreta s nekim patogenom, pa tako ostaju u telu štiteći nas.

Foto: Shutterstock /Africa Studio

Gotovo 90 do 95 odsto ukupne populacije preboli male boginje do odrasle dobi, postižući tako doživotni imunitet. 

Iako traju mnogo duže kod pojedinih bolesti, antitela ne traju ceo život. Primera radi, antitela koja se bore protiv tetanusa opadaju mnogo brže nego ona u borbi protiv ospica. Pomoću vakcinacije dobijamo aktivni stečeni imunitet, pa se kao deca vakcinišemo protiv tetanusa, dečje paralize, tuberkuloze, hepatitisa B, rubeole i drugih bolesti koje mogu biti opasne za život.

Naučnici još nisu sigurni zašto na neke bolesti duže održavamo reakciju, a na neke ne. Moguće je da nas neke od bolesti, kao što su boginje i mononukleoza, zapravo ponovno zaraze češće nego što mislimo i znamo, ali da antitela savladaju nastalu infekciju pre nego što to primetimo, kaže imunolog Dženkins.

Da li će naš imunitet na novi korona virus, bez obzira na to da li dolazi od prirodnog odgovora na infekciju ili vakcine, biti jednako dugovečan kao i imunitet protiv malih boginja ili ćemo novu vakcinu primati svake godine? Odgovor na ovo pitanje u ovom trenutku nemaju ni proizvođači vakcina, ni imunolozi. Stanovište struke u ovom trenutku je jedinstveno - vakcina protiv korona virusa pomoći će nam ne samo da suzbijemo pandemiju, već i da infekciju korona virusom lakše podnesemo.

(Telegraf.rs)