Lekar objašnjava zašto ne treba spuštati temperaturu nižu od 38,5°C

foto-ilustracija: pixabay.com

Po najnovijim standardima, “normalnom” telesnom temperaturom smatra se temperatura u opsegu od 36.2 do čak 37.5 stepeni. Temperatura često i varira tokom dana, a zavisi i od aktivnosti – tokom vežbanja, jela, konzumiranja cigarete dolazi do porasta temperature.

Preporučujemo

Deca i žene su generalno toplije, posebno u trudnoći i tokom ovulacije. Treba uzeti u obzir i da temperatura zavisi od mesta na kome se meri, i centralno merene vrednosti (rektalno) su uglavnom preciznije, i više su za oko 0.3 stepena u odnosu na periferno merenu temperaturu (ispod pazuha).

Kada temperatura raste, organizam se brani

Porast telesne temperature iznad vrednosti od 37.3 stepeni u jutarnjim, odnosno iznad 37.8 stepeni u večernjim časovima, ukazuje na neki patološki proces u telu, najčešće infekciju. Groznica, malaksalost, bol u mišićima su klasični simptomi povišene temperature, ali je upravo to znak da naš organizam radi upravo ono što treba – bori se protiv infekcije. Veoma visoke temperature, iznad 40 stepeni, mogu da dovedu do i konfuzije, preterane pospanosti, iritabilnosti, pa čak i konvulzija – epileptičnih napada, ali je ovde neophodno naglasiti da je u slučajevima veoma visoke temperature neophodno obratiti se lekaru.

Temperatura je jedan od najčešćih razloga poseta lekarima, pogotovo u pedijatrijskoj populaciji. Roditelji su uglavnom uplašeni i uvereni da dete mora da ima “normalnu” temperaturu, i često daju antipiretike – lekove za snižavanje temperature, čak i kada je temperatura minimalno povišena. Međutim, povišena temperatura nije primarna bolest i ukoliko vrednosti ne prelaze 38.5 stepeni, nije razlog za brigu, već ima važnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma na infekciju, inflamaciju ili traumu.

Dokazano je da blago povišena temperatura ne dovodi do pogoršanja bolesti niti do neuroloških komplikacija. Naravno, ovo ne važi kada su u pitanju bebe mlađe od 3 meseca, imunokompromitovani pacijenti, kao i kod ljudi sa drugim udruženim simptomima koji ukazuju na ozbiljnije bolesti, i u tim slučajevima je neophodno obratiti se lekaru.

Uzroci

Uzroci povišene temperature su brojni, i pored već navedenih infektivnih uzroka kao što su virusi, bakterije i paraziti, oni mogu biti i neinfektivne prirode: vaskulitis, duboka venska tromboza, oboljenja vezivnog tkiva, karcinomi i neželjeni efekti nekih lekova.

A zašto uopšte dolazi do porasta telesne temperature i šta je to termoregulacija, saznajte u nastavku teksta na portalu E-klinika...

(Telegraf.rs)