Ako su običnoj vakcini potrebne godine za razvoj, kako smo za par meseci dobili ovu protiv kovida?

 
 
 ≫ 
  • 44

Glavno pitanje koje budi sumnju onima koji još uvek ne znaju da li da se vakcinišu

vakcina, kovid-19 Foto: Unsplash

Pojavu vakcina protiv kovida 19 mnogi su dočekali sa dozom sumnjičavosti, ponajviše zbog toga što su razvijene u rekordnom roku i, prema mišljenju laika, nisu dovoljno ispitane.

Ali, postoji logično objašnjenje zašto je vakcina protiv kovida razvijena za samo nekoliko meseci.

Koliko se inače razvija jedna vakcina od nule?

Razvijanje vakcine je tradicionalno spor proces i ranije je za tako nešto u proseku bilo potrebno 10 godina. Takođe, postupak razvoja jedne vakcine nikada nije postignut pre pete godine od početka razvoja na njoj.

Pa, kako je onda moguće da smo vakcinu dobili za manje od godinu dana?

Odgovor je: novac. Nikad više novca iz javnih, ali i privatnih fondova slilo se u trku za kovid vakcinom, tako marginalizujući uobičajene finansijke probleme sa kojima se suočavaju farmaceutske kompanije koji koče razvoj jedne vakcine.

- Činjenica da su vlade različitih zemalja unapred kupile vakcine značila je da naučnici mogu da obavljaju više koraka odjednom, a ne da čekaju finansiranje svakog ponaosob - ističe Stiven Evans, profesor farmakoepidemiologije na Fakultetu za javno zdravlje i tropske bolesti u Londonu.

Tradicionalno, vakcine se razvijaju slabljenjem ili ubijanjem virusa, ali i stvaranjem dela virusa u laboratoriji. Međutim, to oduzima najviše vremena.

Umesto toga vakcine Univerziteta Oksford/AstraZeneca i Fajzer/Biontek su razvijene primenom različitih tehnologija koje uključuju premeštanje genetskog materijala iz virusa u provereni "paket" za isporuku. Jednom unet u ljudsko telo, ovaj genetski materijal razvija mehanizam proizvodnje proteina u našim ćeijama da bi izbacio "spiralni protein" korona virusa, tako pokrećući imuni odgovor.

Ovom pristupu je pomogla i brzina kojom su naučnici u Kini identifikovali i podelili genetsku sekvencu novog korona virusa, ali i radovi koji su već godinama bili u toku na drugim korona virusima.

Vakcina Korona UK Britanije, Virus Outbreak Britain Foto: Tanjug/AP

Iako mRNK vakcine su tradicionalne, to ne znači da nisu testirane.

- Tehnologija platforme mRNK vakcine koju koriste Fajzer i Biontek razvija se više od dve decenije - ističe dr Zoltan Kis sa Imperijal koledža u Londonu.

Ne samo da se vakcina može mnogo brže razviti i da se o njenoj sigurnosti mnogo više zna od samog početka već je ujedno i proizvodnja brža i jeftinija pošto se mogu koristiti postojeći proizvodni procesi.

S druge strane, dok se u razvoju tradicionalnih vakcina faze kliničkih ispitivanja sprovode uzastopno, u slučaju kovid vakcina one su se preklapale, što čini proces bržim.

- Proizvodnja vakcina se takođe odvijala paralelno sa kliničkim ispitivanjima nadajući se da će ispitivanja biti uspešna - ističe Kis.

Konačno, napredak u tehinologiji pojednostavio je snimanje podataka, dok je pojava društvenih medija olakšala regrutovanje učesnika u kliničkom ispitivanju.

- Obično su potrebne nedelje i meseci da pronađete toliki broj ljudi koji će eksperimentalno primiti vakcinu. Ova brojka ljudi se stvorila preko noći jer svi žele da pomognu - ističe prof. Adam Fin, stručnjak za vakcine sa Univerziteta u Bristolu koji je učestvovao u razvoju oksfordske vakcine.

Kako je odobrena tako brzo?

fajzer, pfizer foto-ilustracija: pixabay; tanjug/ap

Dr Peni Vard, gostujući profesor farmaceutske medicine na Kings koledžu u Londonu rekla je da je obično potrebno šest do devet meseci za odobrenje novih lekova. Ali, to je delom zbog toga što se neophodni podaci često dostavljaju regulatornim agencijama odjednom.

U slučaju vakcine protiv kovida, proces je ubrzan "neprekidnim pregledanjem materijala dok se vakcina uporedo razvijala". Dakle, po završetku svake kliničke faze, regulatorna tela su odmah dobijala podatke koje su imali vremena da ispituju, pa je čitav proces predstavljao tekuću reviziju.

Ipak, Vard upozorava da je mRNK Fajzer/Biontek vakcina dobila odobrenje samo za "hitnu pomoć", što znači da će se odobrenje izdavati po serijama sve dok regulatorna tela ne dobiju dovoljno informacija koje će ih uveretiti da postoji minimalna varijabilnost između serija vakcine.

Zašto je Britanija odobrila vakcinu pre Evrope i SAD?

Zakoni EU omogućavaju državama članicama da odobre lekove za hitnu upotrebu bez odobrenja Evropske agencije za lekove. Ipak, Brekzit je umnogome poremetio klasična pravila, pa je Britancija imala mogućnost da "sedi na dve stolice" kada je u pitanju primena zakona.

Video: Margaret ima devedeset godina i primila je vakcinu protiv korone

(Telegraf.rs)

Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 011

    9. decembar 2020 | 12:40

    Pa vakcina nije napravljena za samo devet meseci,nazalost ona je bila mnogo mnogo ranije napravljena samo sto su cekali momenat da je puste u opticaj,posto su prvo vakcinu spremili pa su iz labaratorije i virus pustili. Ti koji se prvi vakcinisu oni su i virus pustili naravno uz pomoc njihovih velikih prijatelja amerikanaca.

  • G

    9. decembar 2020 | 12:18

    Ubijaju nas bojnim otrovom, ne virusom. Zato su autopsije zabranjene.

  • Majkl Džondar

    9. decembar 2020 | 11:40

    Ide se tom pričom da je novac rešenje za sve. E pa nije. Novac može da kupi puno toga ali vreme ne. Ne može da se ubrza testiranje vakcine koje traži da protekne određeno vreme.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA