Više o bolesti od koje je preminuo Džej Ramadanovski

Foto: ATA Images

Ne viđam se čak ni sa najboljim prijateljima i moram da priznam da mi mnogo nedostaje kafana. Boem sam u duši i jedva čekam ponovo da odem u neku birtiju kad sve ovo prođe, iako ne bih smeo da pijem – ispričao je pre samo nekoliko dana Džej Ramadanovski, boem, hedonista, pevač za koga nema ko nije čuo i nema ko ga nije voleo.

Preporučujemo

Nažalost, danas, 6. decembra, stalo je srce velikog Džeja. Umro je u 57. godini od srca.

Tekst o bolestima srčanih zalistaka Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje posvećujemo Džeju.

Insuficijencija mitralnog zalistka

Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi između leve pretkomore i leve komore srca. Kada oboli, mitralni zalistak može biti sužen, i to se naziva stenoza. Ukoliko se zalistak ne zatvara adekvatno u periodu i zbacivanja krvi, reč je o insuficijenciji ili mitralnoj regurgitaciji.

Mitralna stenoza (suženje) nekada je bio glavni uzrok bolesti mitralnog zalistka zbog nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas, s obzirom na široku primenu antibiotika, mitralna stenoza je sve ređa.

Insuficijencija mitralnog zalistka, odnosno mitralna regurgitacija najčešći je oblik mitralne bolesti. Kod mitralne insuficijencije, zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se samo deo krvi izbacuje u aortu, a deo se vraća nazad, u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do opeterećenja srca i propadanja srčanog mišića, praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma, što su i glavni simptomi mitralne bolesti. Mitralna regurgitacija takođe može nastati i kod koronarne bolesti, odnosno nakon infarkta miokarda.

Aortna stenoza

Suženje aortnog zaliska ili aortna stenoza najčešće je oboljenje ovog zaliska. Uglavnom  je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada  dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv, što dovodi do opetrećenja srca. Ova mana se godinama jako dobro podnosi, što ne znači da za to vreme srce ne pati i ne propada. Kada se pojave simptomi kao što su sinkope – iznenadni gubici svesti; anginozni bol – bol kao kod angine pectoris i popuštanje srca (lako zamaranje, gušenje u ležećem položaju), bolest je već značajno uznapredovala, a srčani mišić ozbiljno oštećen.

Od izuzetnog je značaja da se aortna stenoza na vreme prepozna i leči. Time se smanjuje operativni rizik i povećava kvalitet života nakon operacije. Hirurško lečenje je jedini oblik lečenja.

Popuštanje aortnog zaliska ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zaliska kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori, tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Kada se javi novonastala- akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis – bakterijsku infekciju zaliska. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju.

Kako se leči bolest srčanih zalistaka pročitajte na sajtu E-klinika.

(Telegraf.rs)