Srpski naučnik prvi je pročitao genom korone: Od broja čestica virusa zavisi da li ćete se razboleti

Srpski naučnik svetskog glasa dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, prvi je sa svojim stručnim timom u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo, „pročitao“ genom korona virusa u Srbiji, što je upisano u svetsku bazu podataka.

Prema njegovim rečima, većina građana je slabo upoznata sa činjenicama koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera zaštite od korona virusa sebe i svoje porodice, ali i drugih ljudi.

- Danas, po pitanju poznavanja korona virusa, naprednih ili iskusnih naučnika skoro i da nema u čitavom svetu, jer je ovaj virus relativno nov i intenzivno se izučava tek nepunih godinu dana. Tako smo svi mi, bar za ovaj novi korona virus, uključujući i moju malenkost, manje-više potpuni početnici, i bar za sada, garantovani „gubitnici“.

Da tako ne bi bilo i u budućnosti moraćemo svi da poradimo na što boljem informisanju što više ljudi. Naravno, uz tu pretpostavku, da svi oni profesionalci, kojima su virusi, epidemiologija i imunologija polje rada, moraju da daju sve od sebe, kako bi se, za početak, pronašlo najmanje „štetno“, a u budućnosti, i najbolje moguće rešenje za zaustavljanje postojeće humane pandemije korona virusa – navodi dr Šekler za 24sedam.

On dodaje da svi koji se bave zaraznim bolestima životinja, odnosno veterinarskom virusologijom, poznaju i „bore“ se protiv ove grupe virusa, i to kod različitih vrsta domaćih životinja, kokošaka, svinja, goveda, pasa, mačaka skoro 100 godina.

- Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje intenzivno da se sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija korona virusom kod kokošaka! Shodno tom nagomilanom poluvekovnom iskustvu u borbi protiv korona virusa, možemo dosta toga iskoristiti i u borbi protiv ovog novog humanog ili soja koji inficira ljude – objašnjava on.

„Korona virus je sistemski, a ne respiratorni virus“

Kako dr Šekler navodi, ovaj korona virus je sistemski virus, inficira sve organe, a ne respiratorni.

–  On inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji korona virusom – ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd…, on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima, širi putem krvotoka i verovatno limfotoka po čitavom organizmu. Naravno, s obzirom na to da korona virus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uoče – ističe Šekler i dodaje:

– Sigurno su i najobimnije i najopasnije upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i, na kraju, teška upala pluća, jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa „silazi“ sve dublje, do pluća.

„Osetljiv je na isušivanje“

Svi virusi se, između ostalog, objašnjava dr Šekler, mogu podeliti na one koji nemaju membranu i na one koji je imaju:

- U tu drugu grupu virusa, onih koji imaju omotač, spadaju i svi korona virusi, uključujući i ovaj pandemijski. Taj omotač, po pravilu, sadrži i veliki udeo lipida ili masti, što takve viruse čini mnogo osetljivijim na dejstvo spoljašnje sredine. Dakle, ovi virusi su veoma osetljivi na isušivanje, jer brzo gube infektivnost na suvim površinama, kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton. Takođe, osetljivi su na visoke temperature, jer im 56 stepeni Celzijusa drastično smanjuju infektivnost.

Dalje, navodi dr Šekler, osetljivi su na sve vrste dezificijensa, čak i običan alkohol, kao i sve deterdžente i sapune, koji, po pravilu, rastvaraju masti. To su virusi, koji kada se nađu u našem želucu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom, tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutrašnje organe.

Osetljivost

Naš uvaženi stručnjak dodaje da su i korona virusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti tako što će ih „pokupiti“ negde, sa neke površine ili predmeta.

– Teorijski se možete zaraziti korona virusom preko inficirane površine stola, čaše, prozora, ali samo u slučaju da je inficirana osoba kinula ili pljunula na tu površinu, a vi je posle par minuta dodirnuli dok je bila još vlažna i „ubacili“ sebi viruse u nos ili usta. Dakle, to je samo teorija. Od samog starta je tako i zbog toga nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje.

Jer korona virusi mogu opstati i preneti se na druge ljude samo ako se nalaze zaštićeni u nekoj telesnoj tečnosti, kao što su slina ili pljuvačka, izmet, mokraća ili krv – navodi Šekler.

Opisujući način ponašanja korona virusa kada uđe u organizam čoveka, dr Milanko Šekler otkriva:

- Da bi nekoga inficirao, korona virus mora prvo da se veže za površinu tačno određenih ćelija našeg tela. Ne može da uđe u organizam preko ćelija kože ili lica, već samo preko ćelija naše nosne sluzokože, grla, sinusa, dušnika ili pluća. Korona virus, u tom slučaju, mora da se veže za tačno određena mesta na površini pomenutih ćelija. Ta mesta se nazivaju receptorima.

Zamislićemo da su ta mesta kao vrata na kući, preko kojih je jedino moguće ući u nju. E, tako i korona virus koristi tačno određena mesta, koja imaju ulogu „vrata“ za ulazak u ćeliju i njeno inficiranje – slikovito objašnjava naš naučnik i napominje da tek tada i samo tada korona virus može da prođe kroz “ulazna vrata“ i uđe u ćeliju.

„Nezvani gost se ponaša kao gazda kuće“

On dodaje da kada se virus nađe u ćeliji odmah počinje da se ponaša kao „gazda kuće“.

- Virus kreće da koristi sve što se nalazi u toj ćeliji i ima samo jedan cilj – da proizvede što više novih čestica korona virusa, svojih potomaka, i to tako efikasno, da od jednog virusa nastaje na hiljade i na desetine hiljada novih, za svega nekoliko časova ili dana. Potom ta inficirana ćelija prsne, raspadne se od tolike količine novostvorenih korona virusa.

Svi ti novi, mladi virusi se po izlasku iz ćelije odmah lepe za okolne zdrave ćelije i ulaze u njih, opet se umnožavajući i izazivajući isti efekat. To praktično opisuje sam početak infekcije, koji traje samo nekoliko časova ili najviše nekoliko dana. U tom periodu inficirana osoba najčešće i nema simptome bolesti – objašnjava Šekler.

Asimptomatski slučajevi

- Simptomi bolesti javljaju se tek za nekoliko dana. Za to vreme inficirani je bez znakova bolesti, ali u sebi ima milione i milijarde čestica virusa, koji prodiru sve dublje u organizam. Istovremeno, takav čovek počinje da izbacuje iz organizma korona viruse putem izdahnutog vazduha, ali i sitnim kapljicama pljuvačke dok govori, peva ili viče. U momentu dobijanja simptoma infekcije, zaraženi počinje da kija i kašlje, izbacujući tada milione i desetine miliona virusa svuda oko sebe – jasan je dr Šekler.

Kako ističe, ponekad neko uopšte ne pokaže nikakve uočljive kliničke znakove bolesti, što je najčešće slučaj kada su u pitanju deca ili mlade osobe, ali i ljudi srednjih godina pa i stariji.

– Neko može da ima tako blage simptome, da ih teško i primećuje. Malo zapušen nos, prolazna povišena temperatura od svega 37,1 ili 37,2 stepena, glavobolja…

To su takozvani asimptomatski slučajevi korona virusa. Sreća u nesreći je što ti ljudi mnogo teže mogu da zaraze ostale, jer ne izbacuju tako velike količine korona virusa. Samo kijanjem i kašljanjem se izbacuju kapljice pljuvačke, sline ili sluzi prepune virusa, na daljinu od oko pet do šest metara – otkriva naš naučnik.

Prema njegovim rečima, da bi došlo do zaražavanja druge osobe neophodna je infektivna doza virusa, a to je tačno određena količina korona virusa, izražena u približnom broju čestica, a koja je potrebno da uđe u nečiji organizam.

Kako dolazi do infekcije

- Najnoviji podaci ukazuju da je količina korona virusa koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da biste se inficirali, između 500 i 1.000 čestica virusa, u periodu od nekoliko časova. Tolika količina je neophodna da bi virus uspeo da se „probije“ kroz odbrambeni sistem i da sa uspehom počne da se razmnožava i izazove infekciju i klinički ispoljenu bolest – opisuje on i dodaje da što je veća količina unetih virusa, sve je teži oblik bolesti.

Ipak, kako objašnjava, ako ste udahnuli 30 ili 50 čestica virusa ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti, jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca uspeti da „pobede i rastrgnu“ svih tih 50 „razbojničkih“ čestica, a vi nećete ni znati za tu „bitku “ u vašem organizmu.

Šta se događa ako grlite bolesnu osobu

Sa druge strane, upozorava dr Šekler, ako udahnete ili unesete nekoliko hiljada ili desetine hiljada virusa odjednom, na primer, zagrlite se sa nekom inficiranom osobom i zajedno pevate na nekoj svadbi, slavi, rođendanu, koncertu ili noćnom klubu, onda je to količina virusa dovoljno velika da „nadvlada“ vaše odbrambene mogućnosti i uspe da inficira nekoliko vaših ćelija.

Šta je, zapravo, „imunitet krda“

- Ima još nešto jako važno, a to je da činjenica da naš organizam može sa uspehom da se izbori svaki dan sa malom količinom korona virusa, nekoliko desetina, pa do par stotina, a da se ne razbolite – ističe dr Šekler.

- I, kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete mali broj čestica korona virusa i vaš imunitet ih lako pobedi, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa korona virusom. Sve je teže korona virusu da ga inficira. To je ono što se zove „imunitet stada“.

U isto vreme, ističe dr Šekler, to bi bilo objašnjenje takozvanog „madridskog čuda“, to jest, neobjašnjivo opadanje broja novozaraženih i teško bolesnih osoba u Madridu, iako su preventivne mere u tom gradu „oslabljene“ i sve radi do ponoći.

- To se dešava kada je udeo ljudi u nekoj populaciji, koji je bio u kontaktu sa malim količinama korona virusa, blizu 50 odsto ukupne populacije stanovnika. Praktično, korona virus tada sve „teže“ nalazi nove, zdrave i na bolest osetljive pojedince, koji do tada nisu nikada imali kontakt sa korona virusom. Takav scenario će verovatno biti sve češće viđan u svetu, pa i Srbiji. Možda se to desi kod nas već negde sredinom decembra, najdalje do Nove godine – zaključuje dr Šekler.

(Telegraf.rs)