Dr Ostojić: U kom uzrastu su deca najugroženija od korone i koliko ne bi smela da se bave sportom?

foto: printscreen/TV Prva; pixabay.com

Dr Olivera Ostojić, rukovodilac dečje klinike KBC "Dr Dragiša Mišović" odgovarala je u emisiji "150 minuta" na najčešća pitanja o korona virusu kod dece.

Preporučujemo

Ima li razlike u simptomima kod dece u ovom trećem talasu korona virusa?

- Nema neke razlike, klinička slika je šarolika. Srećom, u najvećem broju slučajeva je blaga, kao što smo više puta rekli, osnovni simptomi su povišena temperatura, grebanje u grlu, kašljucanje. U poslednje vreme se često javljaju i gastrointestinalni simptomi - povraćanje, dijareja, malaksalost. Kod starije dece javljaju se gubitak čula mirisa i ukusa.

U kom uzrastu se javljaju teže kliničke slike?

- Ima pozitivne dece u svim uzrastima, ali ono što je bilo karakteristično za sve talase epidemije jeste da su starija deca obično ugroženija, ako uopšte možemo da pričamo o ozbiljnijoj ugroženosti. Od 13 do 17 godina, dakle odraslija školska deca su ispoljavala najteže kliničke slike. Do sada ih je desetak bilo u težem opštom stanju, imali su kliničke slike citokinske oluje, obostrane pneumonije sa mlečnim staklom, kao kod starijih.

Koliko deca, a i odrasli ne bi smeli da se bave fizičkom aktivnošću posle korone?

- Oporavak zavisi od kliničke slike, preporuke su 2 do 4 nedelje kod lakših, 8 nedelja kod srednje težih slučajeva, a kod onih koji prežive respiratorni distres to će se tek videti. Deci je preporučen oporavak od 14 dana potpunog mirovanja nakon hospitalizacije i boravka u kući, a posle toga oni se polako vraćaju svojim normalnim aktivnostima. Deca koja aktivno treniraju minimum 3 meseca da budu u poštedi od jačih fizičkih aktivnosti.

Da li deca sa pneumonijama izazvanim kovidom mogu imati posledice?

- Kod dece mislim da to neće biti slučaj, mi ćemo praviti kontrole kod tih nekoliko dece koje su imale ozbiljnije promene na plućima, a preporuka jeste da za 6 meseci napravimo kontrolni skener. S druge strane kod odraslih je vrlo verovatno da će biti posledica nakon nekih teških pneumonija. Fibroza pluća nije bolest već skup simptoma anatomskih promena koje se inače javljaju nakon mnogih bolesti ili uzimanja lekova. Ona se javlja na mestima gde su zapaljenske ćelije bile aktivne i uništavale te alveole, pa se stvaralo novo vezivno ožiljno tkivo koje je u budućnosti potpuno neuoptrebljivo. Taj deo pluća se stavlja van funkcije.

Da li je moguća upala pluća bez simptoma?

- Korona je čudan i nov virus koji daje novu simptomatologiju, ali definicija jeste da nema upale pluća bez nalaza rendgena, visoke temperature i nedostatka daha. Međutim, sad ove intersticijalne upale pluća koje smo viđali ranije kod dece i sa drugim virusima imaju tendenciju da se teško čuju slušanjem, a na snimku samo oštro oko može da vidi promene. Ali opet kažem, klinička slika može biti različita, zavisi i u kom trenutku "uleti" virus u organizam. Ipak, kašalj, temperatura i otežano disanje govore skoro sigurno o početku neke upale pluća.

(Telegraf.rs)