Ivan je bio prvi u Srbiji koji je priznao da ima HIV: Život su mu obeležili porazi i 2 velike pobede

Foto: Karlo Boras, Pixabay

Ivan Radojičić bio je prvi na ovim prostorima koji je priznao da je HIV pozitivan. Njegovo iskreno i bolno priznanje šokiralo je javnost.

Preporučujemo

Baš na današnji dan, koji se obeležava kao Svetski dan borbe protiv side, Ivan bi napunio 50 godina. Nažalost, preminuo je u oktobru 2009, ali je, uprkos dijagnozi koja mu je zazvučala kao smrtna presuda, od trenutka saznanja da je pozitivan na HIV gotovo do poslednjeg dana posvetio život edukaciji mladih.

Bio je saradnik JAZAS-a, organizacije posvećene pružanju podrške osobama koje žive sa HIV-om i prevenciji širenja ove infekcije u Srbiji. Ivan je, takođe, osnovao nevladinu organizaciju GOD – generacijski odgovor drogama.

Učinio je to, jer je i sam bio intravenski zavisnik i, pretpostavljao je da se na taj način i zarazio.

Hteo je da, kao neko ko je prošao kroz pakao droge, na vreme skrene pažnju mladima da se nikada u životu ne upuste u tu kobnu avanturu. On, nažalost, nije odoleo...

Ulazak u pakao droge

Prvi susret sa drogom imao je u tinejdžerskim danima. Klasika – najpre „trava“, pa onda nešto „malo jače“... Stigao je do heroina i u tom „zagrljaju“ prošle su mu najlepše godine. Onda kada je trebalo da iskusi prve velike ljubavi, da pamti subotnje izlaske na Akademiji, Domu omladine, KST-u... Da bira koji fakultet će upisati... Da zakorači u život punim plućima, da traga za ostvarenjem snova...

Pakao kroz koji je prošao iskusili su ne samo Ivan i njegova porodica, već i komšije u zgradi na Novom Beogradu, gde je živeo. Na zidovima hodnika u prizemlju ostavljali su mu poruke ispisane na komadima hartije, moleći ga da ne uništava ulaz u zgradu.

U vreme dok je bio zavisnik, Ivan te poruke nije mogao da shvati, ali ih je uredno prikupljao i čuvao. Godinama kasnije, kada se otrgnuo iz „heroinskog zagrljaja“, objašnjavao je da te poruke čuva kao svedočanstvo vrtloga jednog vremena, da ih pokaže onima koji su na pragu mladosti i koji nisu svesni užasa koji zavisnost može da donese.

Sa ocem po rezultat

Ivanov otac bio je ugledni imunolog, stručnjak kojeg su kolege uvažavale i poštovale. Upravo on je bio podrška sinu kada je Ivan 1993. otišao da podigne rezultat testiranja na HIV. Dubinu ponora u koji su obojica pali u trenutku kada je Ivan uzeo, kako je govorio, smrtnu presudu na parčetu hartije, znali su samo oni...

Ali, uprkos strašnoj dijagnozi i spoznaji da bi trebalo da živi sa opasnim virusom, Ivan nije sebi dozvolio da ostane na dnu tog ponora. Izdigao se, onako muški, kako bi se retko ko usudio da uradi. Dve godine otkako je dobio rezultat da u njegovom telu živi neprijatelj, odlučio je da izađe u javnost.

Javna borba

Pojaviti se u javnosti i reći „da, ja imam HIV“ u vreme dok se na prostorima bivše Jugoslavije još sušila krv prolivena u građanskim ratovima, dok je na stotine hiljada ljudi pokušavalo da zaceli rane iz tog užasa koji nam je obeležio živote, dok smo pokušavali da se sastavimo od najveće inflacije zabeležene ikad u svetu, dok su predrasude suvereno vladale životima mnogih, bila je prava hrabrost.

Ivan Radojičić; Foto: Karlo Boras

Ivan nije mogao da zna kako će ljudi dočekati njegovu bolnu iskrenost. Verovatno nije ni naslućivao da bi mogao da postane „društvo za izbegavanje“. Jer, imati HIV za mnoge je značilo samo jedno – sklanjaj se da se ne zaraziš. Ivan se hrabro uhvatio u koštac sa predrasudama i neznanjem koje je vladalo kada je reč o opakom virusu. Rešio je da se bori. Lavovski.

Postao je aktivista JAZAS-a, počeo da učestvuje na tribinama, govorio o opakom neprijatelju sa kojim je prinuđen da živi i uporno, sa ogromnom posvećenošću, upozoravao mlade da uvek kažu „ne“ drogama.

HIV se ne prenosi dodirom

Na tribini održanoj u Novom Sadu 2008. Radojičić je pokušao da objasni da se HIV ne prenosi tako što prođete pored nekoga i on vas dotakne. (Da, u to vreme neobaveštenost je bila na tom nivou!)

- Veliki problem mi stvara neobaveštenost ljudi, jer i dalje vlada mišljenje da se u samom kontaktu sa zaraženom osobom mogu zaraziti, a to nije istina, jer se virus HIV-a ne prenosi dodirom, poljupcem i samim boravkom u istoj prostoriji sa obolelim - naveo je Radojičić.

Dodao je da je stanje bolje nego krajem prošlog veka i da se veliki pomak vidi u odnosu državnih institucija prema zaraženima HIV - om.

foto-ilustracija: pixabay.com

- Konačno, pored Beograda, sada imamo centre za lečenje HIV-pozitivnih osoba i u Novom Sadu i Nišu, tako da je lekarska pomoć sada dostupna mnogo većem broju obolelih, ali i dalje imamo problem čak i sa nekim zdravstvenim radnicima koji ne žele da nam pruže osnovnu medicinsku pomoć što se meni desilo kada sam nedavno otišao kod zubara – rekao je te 2008. Radojičić.

Ivan je, govoreći o ličnom iskustvu, smatrao da bi država trebalo više da se pozabavi edukacijom stanovništva, a ne da sve prepusti samo određenim volonterskim organizacijama koje jedva same opstaju.

Novi život

U samopregornoj borbi da osvesti mlade naraštaje, putujući iz grada u grad, radeći emisije na Radiju 202, pišući projekte sa saradnicima iz JAZAS-a, Ivanu se desila ljubav.

Opet simbolika – devojka u koju se zaljubio ima retko neobično ime, Kamenka. Kao da mu je bila potrebna baš takva saputnica, i po imenu i po karakteru stamena i snažna, koja će biti uz njega i koja će mu ulepšati novo poglavlje života.

Ivan i Kamenka dobili su kćerku. Zdravu, veselu, nasmejanu, sa prelepim dugim trepavicama kakve ima i njen tata. Dali su joj ime Iskra.

- Iskra je moja svetlost, moj život, neko u koga želim da utkam svu ljubav ovoga sveta... Iskra je dar, najveći koji sam mogao da dobijem – govorio je Ivan o svojoj kćerkici.

Najvažnije "ne" 

Ivan Radojičić preminuo je 21. oktobra 2009. godine. Imao je samo 39 godina. Iza njega je ostalo potresno svedočanstvo o životu nekadašnjeg zavisnika i lavovska borba da se iščupa iz kandži droge, a onda i da živi sa saznanjem da ima opaki virus.

Iza njega su ostale i dve iskre.

Kćerka Iskra koja je izrasla u pametnu, vrednu i uspešnu devojku, i iskra nade da će njegova borba protiv droga biti zvezda vodilja svakom ko pomisli da ne može da se ne odupre iskušenju i „proba samo jednom“.

- Nijednom – govorio je Ivan – Nijednom, jer je prvi put samo početak kraja...

(Telegraf.rs)