Ova Srpkinja se već 30 godina bori sa HIV-om, a njen jedini "greh" bio je taj što se zaljubila
Još pre 3 godine razgovarala sam sa ženom, koja je želela da ostane anonimna i koja se već 30 godina bori sa HIV-om. Međutim, razgovor sa njom mi se urezao u sećanje jer je ona zapravo predstavnik bilo koga od nas. Ne, nije se nikada drogirala, niti je bila promiskuitetna. Jedini njen "greh" bila je zaljubljenost.
Upravo je zato najbolji primer da se to može desiti "običnom" čoveku koji živi normalan i zdrav život.
Pa, možete li onda zamisliti kako bi vama bilo da odjednom saznate da bolujete od HIV-a? Ipak, moja sagovornica ni u jednom trenutku nije klonula. Znala je da će živeti i u tome je uspela. Za sebe kaže da je kao i sav normalan svet samo sa jednom upaljenom lampicom da mora više da se čuva.
- Zaljubila sam se i HIV sam dobila od supruga koji mi to nije rekao. Saznala sam od drugih i odmah sam znala da sam zaražena. Nisam doživela šok, sve što mi je bilo u glavi jeste šta će biti s mojim poslom i ko će me izdržavati ako ostanem bez njega - rekla mi je.
Razum je odmah preovladao i najvažnija stvar bila je na koji način će ostvariti sigurnost sa takvom dijagnozom. Da će živeti nije imala sumnju jer je želja za životom bila jača od svega. Zbog velikog sistema i specifičnosti posla svi su pre nje saznali da boluje od HIV-a. A onda je tu bio i problem kako saopštiti najbližima.
- Razmišljala sam kako ću pred oca, ali svi su prihvatili, nisu me odbacili i jako su mi pomogli svi članovi porodice koji to čine i danas. Nisam imala decu jer nisam želela da napravim još veću nesreću samo da bih postala majka. Kakav bi to haos bio za mene i sve oko mene.
Zbog prirode ozbiljnog posla kojim se bavila razmišljala je racionalno jer je iz zdravog života samo "strefila" dijagnoza HIV+. Ubrzo je dobila ponudu da promeni radno mesto.
- Nisu me šutnuli, zaista su bili korektni. Nisam imala nikakvih problema. Na kraju sam sama dostojanstveno otišla.
I sama priznaje da situacija nekada i sada ne može da se poredi. Danas se mnogo više priča o HIV-u i sidi, tu su i mediji, a i odnos ljudi prema osobama koje žive sa HIV-om je mnogo drugačiji, bolji.
- Strašno je kada ne znaš, kada imaš strah i moraš sam da se nosiš sa problemom, borbom i edukacijom, pa te je onda još više strah. To nije bauk! Oni koji su mi bili prijatelji su to i ostali, kao i svi u mojoj okolini koji su mi pružili prvu neophodnu pomoć i podršku da ostanem normalna - ističe.
Zagovornik je teorije da sve od tebe zavisi. Terapija je dostupna i komforna i pomaže u dugom životu. HIV je danas proglašen hroničnom bolešću, a tokom života može se oboleti od neke potpuno druge bolesti.
- Na prvom mestu si ti kao osoba, pa onda svi drugi oko tebe. Ako okruženje vidi da živiš, stvaraš, koračaš i da radiš što ti prija onda će ti pružiti ruku, kao što su meni pružili... Onda to iskoristi ako želiš da živiš! - kaže ona i nastavlja:
- Imamo ovo što imamo od terapije i to je uspeh! Imamo i tri musketara koji se bore za naše živote i koji će još malo ići u penziju. Treba edukovati mladi kadar, ali to je delikantna tema jer mnogi neće da se bave time zbog predrasuda. Svi misle da su zaraženi virusom HIV-a narkomani, prostitutke, homoseksualci... To se može dogoditi bilo kome ko vodi normalan život. Živimo tako brzo da ni ne znamo kada će nam se nešto dogoditi.
Na nivou države postoji starteški plan kada je borba i terapija protiv HIV-a i side u pitanju i moja sagovornica zaista veruje da država čini sve što može i ulaže trud, ali uvek ostaje činjenica da smo siromašna zemlja. Ali, važnije od svega toga jeste samoedukacija i promena načina života.
- Terapija se brine da organizam ima snažniji mehanizam odbrane da se ne razbolite od neke druge bolesti. Svakoga zaboli zub, prehladi se, ali upravo ta terapija čini da budemo otporniji. Vrlo je jednostavno – ako želiš da živiš, čuvaš se. Ako ti je do života moraš da koriguješ svoje navike. Živim kao i sav normalan svet, ali sa jednom upaljenom lampicom da moram da vodim računa o sebi.
Na kraju razgovora nisam mogla, a da je ne pitam šta je bilo sa čovekom koji joj je preneo HIV.
- Preminuo je, ali ne od side - zaključuje.
(Telegraf.rs)
Video: Selaković na otvaranju 5. Rusko-srpskog kulturnog foruma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Co21
Zar nije malo cudno sto evo posle skoro 40 godina mi i dalje nemamo lek ili vakcinu koji bi unistili celije HIV virusa u zarazenom telu, pa makar to lecenje trajalo i nekoliko godina. Ne, mi to nemamo vec imamo raznorazne lekove koji drze virus pod kontrolom, ali zato dobijamo "sigurnu" vakcinu posle par meseci istrazivanja, protiv bolesti zvane Covid ciji virus bez problema moze da mutira i do 200 puta(zadnje sto znam jeste da su potvrdili 130 mutacija negde na Islandu u nekoj istrazivackoj laboratoriji). Tako da kad sve to sagledamo, sa medicinske strane je prilicno cudno, ali izgleda da vazi ona da novac vrti gde burgija nece
Podelite komentar
kobajagi
Frapantno Koliko smo nazadni , neuki I nestručni . Ovde u USA postoje lekovi za HIV već godinama I to odavno više nije smrtna presuda ,da ne pričam o tome da su dostupni I da pomažu ljudima . Stvarno smo zemlja trećeg sveta . Toliko .
Podelite komentar
Majkl Džondar
Bilo koga može da udari. Svašta može da se desi bilo kome, pa i da oboli od HIV-a.
Podelite komentar