Hrvatski naučnik tvrdi da strože mere donose veću štetu: Samo jedno može zaustaviti širenje virusa

Foto: Youtube/Printscreen/Gordan Lauc

Čuveni hrvatski naučnik, molekularni biolog Gordan Lauc, najavio je kako će se pandemija korona virusa završiti na proleće.

Preporučujemo

Naime, profesor molekularne biologije veruje da bi vakcina protiv korona virusa mogla da stigne vrlo brzo, što bi omogućilo sticanje kolektivnog imuniteta.

Lauc redovno putem društvenih mreža izveštava o toku pandemije, a koronu naziva "veličanstvenom", budući da je uspela da pokori čitav svet.

Nedavno je ovaj naučnik na svom Fejsbuk nalogu izneo tezu koja je bazirana na naučnoj studiji objavljenoj u časopisu "Nature".

Lauc je obrazložio zbog čega strože mere poput zaključavanja nisu više mera prevencije, jer imaju manju stopu zaštite.

- Stroge mere su iluzija činjenja. Dva jako opsežna istraživanja pokazala su da uvođenje formalnih strogih mera ima vrlo limitirane učinke.

Primera radi, lockdown umanjuje brzinu širenja epidemije za oko 10%. Ovakav parcijalni kao kod nas za još manje - smatra Lauc.

- Stanje je jako teško i treba se smanjiti brzina širenja virusa, no nametnute mere nisu rešenje. To vidimo u susednim zemljama. Zatvorite kafiće i ljudi će se nalaziti u privatnim prostorima... Umesto očekivane koristi, imate štetu. Zatvaranje restorana koji su već sada radili u jako razmaknutim uslovima ne može imati veliki efekt. Zatvaranje teretana isto tako... Korist nikakva, a šteta velika. Jako, jako velika i dugotrajna, no to neko ko živi od sigurne državne plate naprosto ne razume - napisao je biolog na svom Fejsbuku.

Prema njegovom mišljenju, jedino odgovorno i maksimalno oprezno ponašanje svakog od nas može da usporiti širenje ove epidemije.

- Sve drugo je iluzija i prebacivanje odgovornosti na nekog drugog - smatra Lauc.

Suočene sa svetskom epidemijom korona virusa, većina vlada primenila je spektre visoko restriktivnih, ponekad nametljivih mera predostrožnosti.

Odluke su se morale donositi u naglo promenljivim epidemiološkim situacijama, uprkos (barem na samom početku epidemije) nedostatku naučnih dokaza o pojedinačnoj i kombinovanoj efikasnosti ovih mera, stepenu usklađenosti stanovništva i društvenih uticaja.

Na grafikonu, objavljenom uz Laucov post, jasno se vidi efikasnost mera koje su bile sprovođene do sada.

Pojavljuje se jasna slika gde su teme socijalnog distanciranja i ograničenja putovanja na prvom mestu u svim metodama, dok su mere poput čišćenje i dezinfekcija zajedničkih površina rangirane kao najmanje efikasne, pojašnjeno je u časopisu "Nature".

(Telegraf.rs)