"Bila sam dobrovoljac za oksfordsku vakcinu": Ispovest doktorke i majke koja otklanja sve dileme

Priintskirn: Youtube/Zoflora UK

Dr Eli Kenon bila je jedan od 10.000 britanskih dobrovoljaca u istraživanju oksfordske vakcine.

Preporučujemo

- Kao lekar opšte prakse, ali i kao mama, želim da se život vrati u normalu – kaže dr Eli za „Dejli mejl“. - Sada se kraj agoniji konačno nazire. Kao i hiljade ostalih zaposlenih u britanskoj zdravstvenoj službi, spremna sam da vakcinišem stariju kategoriju stanovništva pre kraja godine.

Dr Eli ističe da će tek sredinom decembra saznati da li je dobila pravu vakcinu ili placebo. Ali, dodaje, šta god da je dobila tokom istraživanja, biće među prvima koji će dobiti pravu vakcinu.

- Imala sam nekoliko pacijenata i prijatelja koji tvrde da je vakcina „prebrzo napravljena“. Pitali su me kako mogu da budem sigurna da je vakcina bezbedna. Drugi su mi rekli da su čuli kako vakcina protiv kovida 19 izaziva „šokantne nuspojave“. Prema najnovijoj anketi Kraljevskog društva, čak trećina Britanaca u ovom trenutku okleva da se vakciniše. Ali, moja poruka je jasna: ne bi trebalo da brinete. Uverena sam da će saznanje o činjenicama u vezi sa vakcinom pomoći da se ljudi oslobode straha – navodi dr Eli.

Ona odgovara na najčešća pitanja o oksfordskoj vakcini protiv kovida 19.

1. Vakcina je brzo napravljena. Da li je bezbedna?

Ispitivanja vakcine jesu završena u rekordnom roku - za deset meseci, za razliku od uobičajenih deset godina. Ali ne postoji ništa sumnjivo.

Pandemija je naučnom svetu predstavila problem bez presedana. Zato je usledio i odgovor bez presedana.

Pre nego što sam se prijavila za istraživanje, pročitala sam detaljno sve o tome. Da nisam bila 100 posto sigurna, ne bih pristala da mi zabodu iglu u ruku dva puta – najpre sam dobila prvu dozu, a dve nedelje kasnije i drugu.

Kao i sve vakcine, i ova je, pre nego što je započeto istraživanje na ljudima, prošla sve bezbednosne provere.

Foto: Tanjug/AP

Prvi deo bilo kog ispitivanja sprovodi se u laboratoriji i uključuje ubrizgavanje vakcine u ljudske ćelije u epruveti, a zatim i u životinje. U slučaju oksfordske vakcine, ona je najpre ispitana na majmunima; to je urađeno da bi istraživači bili sigurni da vakcina nije toksična ili štetna.

Potom, kada su se naučnici uverili da su životinje dobro i da su pokazale određeni imuni odgovor, započela su ispitivanja na ljudima koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u istraživanju. Zatim su sigurnost i efikasnost ponovo testirani na stotinama odraslih. Podaci oksfordske vakcine o ovoj fazi objavljeni su u časopisu „The Lancet“ 20. jula i dostupni su za čitanje na mreži. Dokazano je da je vakcina izazvala snažan imunološki odgovor kod dobrovoljaca.

Takođe, istraživanje je pokazalo koliko je bilo neželjenih efekata. Otprilike polovina dobrovoljaca je prijavila da se oseća umorno dan ili dva nakon vakcinisanja, i da ih boli glava. Ali, ako su dobrovoljci uzimali paracetamol, ovi simptomi su brže nestajali.

Potom je usledila treća faza, kada je vakcinisano na hiljade zdravih dobrovoljaca - uključujući i mene. Polovina nas je dobila vakcinu, a polovina placebo, ali nam nije rečeno ko je dobio vakcinu, a ko placebo. To je urađeno kako bi istraživači sa sigurnošću mogli da kažu kako vakcina deluje na ljude.

Naime, ako vidite slične rezultate u placebo grupi i kod prave vakcine, to bi moglo značiti da je efekat posledica nekog drugog faktora, a ne aktivnosti same vakcine.

Onda su sačekali da vide ko je od nas dobio kovid 19. Testirani smo svake nedelje.

2. Ako je vakcina prošla ispitivanja, zašto još nije u upotrebi?

Kada se ispitivanja završe, slede dalje ključne provere pre nego što vakcina stigne do pacijenata. Regulatorna agencija za lekove analizira podatke iz svih ispitivanja. U obzir se uzimaju sastojci same vakcine, kvalitet istraživanja, kao i kojim kategorijama stanovništva ova vakcina pruža najveću, odnosno najmanju korist.

Takođe, proizvođači moraju da ilustruju planove za dugoročne naknadne studije kako bi dobili odobrenje.

Vakcina protiv kovida 19 podleže svim ovim sigurnosnim pravilima. Ovoga puta je razlika u tome što su sva regulatorna tela ovo postavila kao prioritet.

3. Da li će vakcina protiv kovida 19 promeniti našu DNK?

Pročitala sam takve spekulacije na društvenim mrežama. Garantujem da vakcina protiv kovida 19 ne utiče na našu DNK - nijedna vakcina to ne radi.

DNK koja se nalazi u ćelijama je naš genetski materijal. Sadrži uputstva koja određuju funkciju ćelija i osnovna je mapa puta kako naša tela izgledaju i rade.

Foto: Tanjug/AP

Patogeni, poput virusa, uključujući i korona virus, takođe sadrže genetski materijal. Vakcine protiv kovida 19 koje su napravili Fajzer i Moderna sadrže fragmente ovog genetskog materijala, ali on ostaje u telu samo oko 72 sata.

Oksfordska vakcina je napravljena od modifikovanog, ali bezopasnog virusa koji uzrokuje prehladu kod životinja. On stimuliše imuni sistem, što znači da je naš organizam pripremljen i spreman da reaguje ukoliko ikada dođe u kontakt sa pravim virusom koji izaziva kovid 19.

Druge vakcine, poput one koju dajemo deci ili starijim osobama, ponekad sadrže žive viruse ili njihove delove, promenjene ili na neki način inaktivirane da bi postale bezopasne.

Genetski materijal u kovid vakcinama nije ni blizu našem genetskom materijalu i nema mogućnost da menja našu DNK.

4. Šta je sa neželjenim efektima?

Najgore što sam osetila bila je vrlo blaga glavobolja koja je nestala u roku od jednog dana, mada ne znam sa sigurnošću da li sam dobila pravu vakcinu ili placebo.

Ostali prijavljeni neželjeni efekti uključuju umor, blagu temperaturu ili bolove u mišićima slične onima koje neki ljudi osete kada se vakcinišu protiv gripa.

To je znak da se imuni sistem priprema da odgovori na uljeza.

foto Pixabay

Neki brinu da nije prošlo dovoljno vremena za analizu dugoročnih problema, ali većina neželjenih efekata se javlja gotovo odmah nakon vakcinacije. To znamo iz drugih programa vakcinacije.

Neki će se setiti da je istraživanje oksfordske vakcine bilo prekinuto početkom septembra, kada je jedan od učesnika razvio „neobjašnjivu bolest“ - problem nervnog sistema. S obzirom na to da je desetine hiljada ljudi učestvovalo u istraživanju, trebalo bi znati da se ovakve stvari događaju slučajno. Regulatori i u Americi i u Velikoj Britaniji pažljivo su pratili slučaj čoveka koji je razvio „neobjašnjivu bolest“ i zaključili da to nije povezano sa vakcinom, pa je istraživanje nastavljeno.

5. Da li mogu da dobijem kovid 19 i ako se vakcinišem?

Neki ljudi se osećaju loše kada prime vakcinu protiv gripa. Uvek će postojati oni koji će se prehladiti otprilike u isto vreme kada se vakcinišu – kod njih se desi da dva i dva budu pet.

Ni vakcina protiv gripa ne nudi potpunu zaštitu protiv gripa - daleko je manje efikasna od vakcine protiv kovida 19. To što neki dobiju grip posle vakcinacije, ne znači da su dobili grip jer su se vakcinisali. To je samo slučajnost.

S obzirom na to da se milioni ljudi svake godine vakcinišu protiv gripa, ove slučajnosti će se i dalje dešavati. Daleko je manja verovatnoća da će neko dobiti kovid 19 pošto je vakcinisan protiv kovida 19, ali to bi se moglo dogoditi jer vakcina nije 100 posto efikasna.

6. Da li je vakcina sigurna za starije ljude i hronične bolesnike?

Vakcine koje su napravili Fajzer/BioNTek i AstraZeneca pokazale su se efikasnim kod ljudi koji su stariji od 65 godina.

Foto: Shutterstock

Tokom ispitivanja nije zabeležen nijedan problem koji bi mogao da ukaže na to da vakcina nije bezbedna, što je izuzetno ohrabrujuće.

Stariji ljudi koji imaju hronične bolesti će među prvima biti vakcinisani, jer ono što znamo je da je rizik s kojim se suočavaju od kovida 19 veliki – jedna od 10 osoba je u riziku da ne ozdravi.

7. Da li će onima koji su imali kovid 19 vakcina išta značiti?

Do sada su vakcine protiv kovida 19 testirane na ljudima koji nisu imali infekciju; kao probni dobrovoljac morala sam najpre da uradim test na antitela da bih imala dokaz da nisam preležala kovid 19.

Ali čak i ako ste imali kovid 19, bilo bi dobro da se vakcinišete. Jer, još ne znamo koliko traje imunitet, prirodni ili neki drugi. Vakcinisanje protiv kovida 19 je dobar način da osigurate da vaš imunitet bude što jači.

U programu masovne vakcinacije, makar u Velikoj Britaniji, malo je verovatno da će se proveravati ko je ranije imao kovid 19, pa će vakcina biti ponuđena svima koji mogu da je prime.

(Telegraf.rs)