Potresna ispovest Endija Marija o teškoj operaciji: "Mislio sam da nikada više neću igrati tenis"

Foto: Tanjug/AP

Ser Endi Mari najveći je britanski teniser i trostruki gren slem šampion. 33-godišnjak živi su Sureju sa svojom suprugom Kim, njihovo troje dece i dva psa.

Preporučujemo

Njegovu ispovest o teškom iskustvu sa operacijom kuka i istrajnošću koju je objavio "Dejli mejl", vam prenosimo u celosti:

Znao sam da nešto opasno nije u redu sa mojim desnim kukom posle poraza od pet setova od Stana Vavrinke u polufinalu Otvorenog prvenstva Francuske 2017. godine. Te noći me je budnim držala duboka pulsirajuća bol, a oštri ubodi su mi pekli nogu kad god bih pokušao da hodam.

Tada nisam ni znao da će me bol koji sam osećao na svakom koraku, mučiti naredne tri godine.

Mentalno mi je bilo jako teško. Igrao sam tenis ceo život i uvek sam vredno radio na kondiciji. A sada mi je čak bio problem da se sagnem i vežem pertle.

Međutim, odbio sam da odustanem. Uvek sam bio konkurentan. Odrastanje sa bratom Džejmijem (takođe teniserom), koji je 15 meseci stariji, igralo je veliku ulogu u tome. Uvek bio malo bolji od mene u sportu, nešto jači i pametniji.

Od malih nogu naučio sam da te talenat dovodi do cilja, ali naporan rad je od vitalnog značaja. Nikad ne možeš da budeš miran. Pa sam tako i trenirao sa bolovima. Iscrpeo sam sve što bi mi pomoglo da se oporavim.

Na kraju sam shvatio da će mi operacija obnavljanja kuka biti poslednja šansa. Operacija postavljanja metalnog zgloba u kuk bila je nakon Australijan opena 2019. godine. Pre turnira sam bio svestan da možda više nikada neću profesionalno igrati tenis.

Tokom meča u prvom kolu sam dao sve od sebe, ali izgubio u pet setova.

U roku od nekoliko nedelja bio sam na operacionom stolu.

Tokom oporavka razmišljao sam o svojoj karijeri. Shvatio sam da sam verovatno mogao postići iste rezultate, ako ne i bolje, da sam se više odmarao i trenirao pametnije. Takođe sam istražio kako mogu da podržim svoje kosti i zglobove hranljivim dodacima za sportiste.

Zahvaljujući tome sam hodao bez bolova samo šest nedelja nakon operacije. Tog juna 2019. godine osvojio sam muški dabl na Kvinsu, a kasnije i European Open-u u Atverpenu i činilo mi se da je to bila jedna od mojih najvažnijih pobeda.

Sumnjam da bih se vratio igranju na tako dobrom nivou da ne volim tenis. Istrajnost dolazi iz strasti. Ako nešto volite dovoljno, naći ćete način da se to i ostvari.

(Telegraf.rs)