"Koštaće manje od jednog evra": Nemački naučnik najavljuje jeftine vakcine protiv korona virusa

Foto: Tanjug/AP

Nemački "Bajontek" i njihovi američki partneri iz "Fajzera" nadaju se skorom odobrenju za upotrebu vakcine protiv korona virusa, najpre u SAD. Nedugo posle njih, i američka "Moderna" je objavila da dosadašnji tok kliničke studije govori o uspešnosti vakcine od preko 90 odsto.

Preporučujemo

Daleko od medijske pompe na vakcini radi i nemački naučnik Mihael Piontek, sa svojom malom firmom "Artes Biotechnology" iz gradića Langenfelda na zapadu Nemačke. Oni su već na bazi kvasca napravili uspešnu vakcinu protiv hepatitisa B, a sada se nadaju da će na isti način doći i do vakcine protiv korone.

- Ako je pristup "Bajonteka" funkcionisao, onda će i naš pristup biti uspešan. Jer na posletku koristimo isti protein, ali ga dobijamo na različit način - kaže Piontek za Dojče vele, prenosi RTS.

Vakcina će biti napravljena na bazi kvasca, Foto: Tanjug/AP

Eksperimenti na životinjama su već počeli, a data je i licenca dvema velikim azijskim firmama koje proizvode vakcine i već pripremaju proizvodnju. Piontek se nada da će vakcina biti na tržištu u drugoj polovini iduće godine.

Dve ogromne prednosti

- Imaće dve ogromne prednosti: prva je oprobana bezbednosti jer već na istoj bazi kvasca postoje druge vakcine. Imamo veliku količinu podataka o tome i znamo da funkcionišu i ne škode nikome. I drugo: uz pomoć kvasca možemo da proizvodimo veoma, veoma jeftino - dodaje naučnik.

Dok se zna da će Sjedinjene Države plaćati jednu dozu Bajontekove vakcine čak 17 dolara,  a za imunizaciju su potrebne dve doze po osobi - Piontek u razgovoru za Dojče vele tvrdi da će njegova vakcina moći da košta "daleko manje od jednog evra" po dozi. Najveći deo zarade ići će proizvođačima, ali čak i tako su, kaže, marže sasvim dobre.

- Kod firmi koje su na berzi, ulagači su već uložili mnogo novca i sada žele da im se to vrati. To kod nas nije slučaj, jer mi već beležimo profit. Mi možemo da niske troškove proizvodnje prebacimo direktno na mušterije - dodaje on.

Na pitanje da li su onda aktuelni favoriti među vakcinama zapravo više za zapadni svet, a manje za siromašnije zemlje, Piontek kaže:

- Definitivno je tako i to ne samo zbog cene. Mnoge vakcine na bazi RNA moraju da se skladište i prevoze na minus 70 stepeni celzijusa.

"Bajontekova" vakcina spada u takve - zato i Nemačka planira otvaranje velikih centara za vakcinaciju. Jer takvu vakcinu teško možete distribuirati do svakog lekara opšte prakse.

- Kad pomislite da hladni lanac na toj temperaturi treba održati u Indiji ili Africi – to neće funkcionisati. Rekao bih da u tri četvrtine sveta to neće biti moguć - zaključuje on.

(Telegraf.rs)