Lejla je primila Moderninu vakcinu, a sada konačno otkriva zašto je pristala da bude zamorče

foto: instagram/leilatxu

Lejla Makor, koja je izgubila oca od kovida i boluje od astme, učestvovala je u ispitivanju Modernine vakcine.

Preporučujemo

Dopisnica francuske novinarske agencije AP iz Majamija bila je jedan od dobrovoljaca koji su primili Moderninu vakcinu.

Lejla je učestvovala u kliničkim ispitivanjima treće vaze vakcine Moderne, američke biotehnološke kompanije koja je u ponedeljak objavila da je njihova eksperimentalna vakcina skoro 95 odsto efikasna!

Zašto se jedna novinarka, koja boluje od astme, odlučila na ovakav potez? Ona je svoje iskustvo ispričala u prvom licu, a sve je počelo nekoliko nedelja nakon što je njen otac preminuo od kovida.

Zašto sam želela da budem zamorče?

Moj otac je umro od kovida u Čileu, tri nedelje pre nego što su krajem jula započeta klinička ispitivanja Fajzerove i Modernine vakcine.

Umro je sam, kao i mnogi ljudi koji su podlegli ovom virusu. Bio je toliko sam da je boja njegovog glasa zvučala kao da je otet.

Dok sam se sa braćom i majkom borila sa gubitkom, suočila sam se sa drugom stvarnošću: Majami i Florida generalno bili su novo žarište virusa koji je ubio mog oca. A moj posao je bio da pišem o tome, brojim mrtve i šaljem svakodnevne izveštaje.

Ideja da učinim nešto, makar i malo, da pomognem u prevazilaženju ove pošasti koja je uznemirila naše živote, bila je prosvetljenje.

O tome sam razgovarala i sa prijateljima, i sa rođacima. Svi su mi pomogli da zaključim da bi rizik od mogućeg neželjenog dejstva vakcine za astmatičara poput mene bio manji od rizika da dobijem virus.

I tako sam odlučila da učestvujem.

Dva dana nakon što sam napisala izveštaj o ispitivanjima vakcine u trećoj fazi na Floridi, ponovo sam pokucala na vrata laboratorije, ali ovoga puta kao predmet studije.

Vakcina ili placebo?

Američki istraživački centri u Holivudu, ali i na severu Majamija učestvovali su u testovima ispitivanja Fajzerove i Modernine vakcine. Jedan dan za jednu, drugi dan za drugu.

Otišla sam u utorak kada je na redu bila Modernina vakcina.

Istovremeno, desetine drugih centara u zemlji takođe regrutuju dobrovoljce. Svako je mogao da učestvuje, sve dok je imao velike šanse da se zarazi bilo da je lekar, taksista, novinar…

Stavili su nalepnicu sa mojim imenom i odveli me do kabine gde su mi objasnili šta ću kasnije pročitati u dokumentu na 22 stranice - da postoje dve doze, kao i da ćemo dobiti 2.400 dolara u roku od dve godine koliko će testiranje trajati.

Rečeno mi je koje neželjene efekte treba da očekujem: bol na mestu injekcije, groznicu, jezu. Rekli su mi da nas ima 30 hiljada - polovina će dobiti vakcinu, ostali placebo.

- Čak ni mi ne znamo ko šta dobija - rekla mi je medicinska sestra kada sam pokušala da saznam da li ću dobiti placebo.

To zna samo Moderna pri analizi podataka.

- Šta ako uradim test na antitela? - upitala sam.

Sestra mi je odgovorila da on neće nužno dati rezultate.

- Neizvesnost će me ubiti - uzviknula sam.

Sestra je potom podigla glavu i vrlo ozbiljnim tonom rekla:

- Lažni lekovi su jednako važni kao i vakcine. Nemoguće je testirati bez kontrolne grupe. Pomoći ćete čovečanstvu, bez obzira na to šta ste primili.

Osećala sam se krivom što mi i taj odgovor ide na živce i prestala sam više da zapitkujem.

Za njih običan utorak, a za mene...

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Leila Macor (@leilatxu)

Uzeli su mi krv, napunili šest ili osam epruveta, ni ne sećam se. Uradili su mi test na trudnoću. Bili su odlučni da je neophodno da uzimam kontraceptivna sredstva.

- Još uvek ne znamo efekte vakcine na fetus - ponovili su.

Zatim je došlo dvoje ljudi sa vakcinom u malom frižideru. Ili je to možda bio placebo.

Smejali su se kada sam ih zamolila da mi dozvole da slikam injekciju. Ono što je za mene bio istorijski trenutak, za njih je bio običan utorak.

Nije bolelo.

Potom su me odveli u čekaonicu gde su me posmatrali pola sata. Troje ili četvoro dobrovoljaca su čačkali telefone.

Prošla je medicinska sestra, poreklom sa Kube, a na sebi je imala ogrtač sa oznakom nekog superheroja.

- Jer smo svi mi ovde heroji, dušo - rekla mi je nakon što sam je upitno gledala.

Da li su mi puno reklamnog materijala - nalepnica, majicu, masku, sve sa sloganom "Covid Warriors" i skicom na kojoj se vidi superheroj u borbi sa virusom.

Takođe su mi instalirali aplikaciju na mobilni telefon, u koju treba da upisujem simptome.

Kad sam se vratila kući, mesto uboda me je malo bolelo.

Da li sam zaista primila vakcinu?

Sledeća tri dana provela sam na internetu da bih videla da li ubrizgavanje fiziološkog rastvora (od kojeg se pravi placebo) može da izazove bol. Nisam našla jasan odgovor.

Drugu dozu primila sam mesec dana kasnije, sredinom septembra. Bol je ovog puta bio intenzivniji i dva dana je mesto uboda bilo vruće i oteklo.

Nekoliko dana kasnije shvatila sam da je moje učešće u kliničkom ispitivanju moj način tuge i žala za ocem i svetom kakav je nekad bio.

Ma, koliko mali moj doprinos bio, to je bilo jedino oružje koje sam mogla da koristim.

(Telegraf.rs)