"Mislila sam da imam infekciju oka, a onda je stigla zastrašujuća dijagnoza"

Foto: Shutterstock

Bolovi u zglobovima, jutarnja ukočenost i otežano kretanje najčešći su simptomi koji ukazuju na artritis. Ali, ova bolest može da se manifestuje i na druge načine.

Preporučujemo

Daša Karzunina (28) pretpostavljala je da je crveno, bolno oko uobičajena infekcija.

-Bila sam pod stresom i nisam puno spavala - seća se Daša, koja je tada imala 19 godina. - Mislila sam da je to konjunktivitis.

Lekar opšte prakse dao joj je antibiotske kapi za oči, ali tokom sledećih nekoliko dana Dašini simptomi su se pogoršavali.

- Postala sam osetljiva na svetlost i nisam mogla pravilno da čitam, jer mi je vid bio toliko zamagljen - dodaje ona.

Dve nedelje kasnije ponovo je otišla kod svog lekara i dobila uput za bolnicu. Tamo je čula poražavajuće vesti: specijalista joj je rekao da je oko opasno upaljeno i upozorio je Dašu da ta upala može da ošteti strukturu oka koja dovodi do slepila. Odmah je dobila injekcije steroida u očnu jabučicu kako bi se upala primirila.

Daša, koja danas ima 28 godina, boluje od vrste artritisa koji može da inicira probleme sa očima, ali bi trebalo da prođe još osam godina da bi dobila tačnu dijagnozu.

Umesto toga, rečeno joj je da ima uveitis - zapaljenje srednjeg sloja oka. Uzroci uključuju autoimune bolesti, gde imunološki sistem napada organizam.

"Nisam mogla da podnesem dnevnu svetlost"

Iako 50 odsto obolelih ima autoimuno stanje kao što su inflamatorni oblici artritisa, ono takođe može biti uzrokovano bakterijskim i virusnim infekcijama.

- Bila sam sklona herpesima i oni su mislili da je virus herpes simpleks možda odgovoran za bolest. Srećom, injekcije steroida su delovale i u roku od jednog dana bol i crvenilo su nestali. Mislila sam da je to jednokratno – prepričava Daša.

Foto: Shutterstock

Ali, 2016. godine, Dašino levo oko je ponovo postalo crveno i zabolelo ju je. Otišla je u očnu bolnicu, gde su joj ponovo propisane steroidne kapi.

- Ovog puta steroidi nisu delovali, a oči su me mnogo jače bolele. Nisam mogao da podnesem dnevnu svetlost, čak sam morala da nosim sunčane naočare u zatvorenom – priseća se Daša.

Gen koji otkriva bolest

Kako ni posle tri meseca nije osetila nikakvo poboljšanje, Daša je testirana na gen HLA-B27. Ljudi koji imaju ovaj gen skloniji su autoimunskim inflamatornim stanjima, uključujući uveitis i vrstu artritisa nazvanu aksijalni spondiloartritis (aksijalni SpA).

Aksijalni SpA utiče na srednji deo skeleta, od lobanje do trtične kosti. Samo u Velikoj Britaniji od ove vrste artritisa boluje oko 200.000 ljudi.

Iako su klasični simptomi bolovi u leđima, u sakroilijačnom zglobu (u osnovi kičme), drugi znaci uključuju psorijazu, zapaljenske bolesti creva, kao i uveitis.

Aksijalni SpA je zajednički naziv za grupu stanja inflamatornog artritisa, uključujući takozvani neradiografski aksijalni SpA (oštećenja zglobova koji nisu vidljivi na rendgenskom snimku) i ankilozirajući spondilitis (gde se kosti u kičmi stapaju, ograničavajući kretanje).

Foto: Tanjug/AP

Daša, koja je imala pozitivan test na gen HLA-B27, kaže:

- Lekari su pitali da li sam ikada imala bolove u leđima. Kad sam im rekla da nisam, objasnili su mi da sam zbog gena koji imam sklona da dobijem aksijalni SpA, ali da ne mora da znači da ću ikada imati simptome koji prate tu grupu bolesti. Uputili su me reumatologu, ali je on procenio da je moje telo dovoljno fleksibilno i da je malo verovatno da imam upalni artritis.

Bolest koja može da dovede do invaliditeta

Pre dve godine, Daša je istrčala polumaraton i nakon toga se probudila sa bolovima u levom kuku. Njen lekar opšte prakse smatrao je da je reč o sportskoj povredi i uputio ju je na fizioterapiju. Ali, jednog jutra Daša se probudila sa razarajućim bolovima u kuku koji su joj onemogavali da ustane iz kreveta.

Nakon MRI snimanja u decembru 2019. godine, konačno joj je dijagnostifikovan aksijalni SpA.

- Lekar mi je rekao da nikada neće biti bolje i, iako je rekao da je malo verovatno da ću završiti u invalidskim kolicima, nije mogao da mi da nikakve garancije - kaže Daša.

Kašnjenje Dašine dijagnoze nije neobično: većina aksijalnih pacijenata sa SpA čeka u proseku osam i po godina.

Foto: Shutterstock

- Deo razloga je nedostatak svesti o simptomima i kod pacijenata i kod lekara - kaže profesor Karl Gafnei, reumatolog iz Univerzitetske bolnice Norviš NHS Trust. - Većina nikada nije čula za aksijalni SpA, ali on je češći od multiple skleroze i Parkinsonove bolesti zajedno. Ljudi mogu da imaju uveitis, psorijazu ili ulcerozni kolitis i mogu da se leče od ovih bolesti, a da se na kraju ispostavi da je osnovno stanje aksijalni SpA.

Magnetna rezonanca i lečenje

Aksijalni SpA obično započinje kada su ljudi u kasnim tinejdžerskim godinama, a simptomi su hronični bol u leđima koji se ublažava aktivnošću, ranojutarnja ukočenost, bol i umor – simptomi koji veoma liče na sportske povrede.

- Ostale prepreke uključuju činjenicu da bi aksijalni SpA u ranoj fazi mogao da bude otkriven samo na magnetnoj rezonanci - kaže profesor Gafnei. - Čak i tada radiolog mora da zna koje područje da skenira i kako da protumači rezultate.

U lečenju aksijalnog SpA u najvećem delu sveta koriste se biološki lekovi. Reč je o genetski modifikovanim proteinima koji ciljaju određene delove imunološkog sistema koji kontrolišu upalu u korenu simptoma aksijalnog SpA.

Profesor Gafnei ističe da ovi lekovi znatno poboljšavaju kvalitet života. Ipak, i dalje je nepoznanica da li oni mogu da da spreče razvijanje ankilozirajućeg spondilitisa, progresivne zapaljenske bolesti lokomotornog sistema.

(Telegraf.rs)