"Život sa dijabetesom je kao da ste 24 sata na poslu, a pored toga radite još milion stvari"

Simptomi dijabetesa tipa 2 kod žena Foto: Pixabay.com

Dijabetes sam dobila kada sam imala 8 godina. Otkrili smo to sasvim slučajno, proveravanjem krvne slike. Odmah po dobijanju rezultata, upućena sam na dalje analize sa sumnjom da imam dijabetes. Jutarnja glikemija je bila malo povišena, a OGTT test je pokazao da se glikemija vraća u normalu, ali ne dovoljno brzo, zbog čega sam tri godine imala dijagnozu neklasifikovanog dijabetesa.

Preporučujemo

Zvaničnu dijagnozu dijabetesa tipa 1 dobila sam u novembru 2011. godine, kada sam krenula sa insulinskom terapijom, intenzivnim režimom. Imala sam samo 11 godina, pa ne mogu da se setim tačno svoje prve reakcije, ali znam da sam plakala posle prve doze insulina jer su mi rekli da ću to morati da ponavljam do kraja života. Tada nikako nisam mogla da se pomirim sa tim, priča nam Marija Dimitrijević (20) studentkinja iz Beograda.

Porodica ima ključnu ulogu

Porodica, prema mom mišljenju, ima ključnu ulogu u životu osobe sa dijabetesom. Moja porodica i ja smo činjenicu da imam dijabetes prihvatili kao i svaku drugu situaciju u kojoj se nađete, a ne vidite izlaz. Bilo je mnogo stresa, raznih glupih i manje glupih pitanja, mnogo neprospavanih noći usled varijacija mojih glikemija i bilo je potrebno beskrajno mnogo strpljenja da se sve dovede koliko-toliko u normalu i da se saživimo sa mojim dijabetesom. Mama je na samom početku postavljanja dijagnoze bila jako uplašena jer nije znala mnogo o dijabetesu, pa se trudila da za kratko vreme nauči što više o samom toku bolesti, o vrstama insulina i lekova,ishrani i svemu ostalom. Čini mi se da je morala da bude hrabrija od mene u nekim trenucima.

Diskriminacija ljudi sa dijabetesom je na svakom koraku prisutna

Kada je život osoba sa dijabetesom u Srbiji u pitanju, situacija nije baš sjajna. Nemaju sve osobe sa dijabetesom jednaka prava. Osim toga, prisutna je diskriminacija osoba sa dijabetesom na svakom koraku. Kako sam dijabetes dobila kao osnovac, u početku sam imala dosta problema. Nerazumevanje je uglavnom dolazilo od vršnjaka, koji su na mene zalepili etiketu ,,crne ovce“ odmah u početku. Diskriminacija se smanjivala s godinama, ali me je kao mlađu taj osećaj odbačenosti veoma pogađao. Mislila sam da je to najgora stvar koja bi mogla da se desi, međutim, pred kraj srednje škole sam odbijena za program kulturne razmene upravo zbog toga što imam dijabetes, uz objašnjenje da ,,nijedna porodica ne bi prihvatila da brine o nekome ko je bolestan”, te mislim da je to, za sada, najveće ograničenje koje mi je dijabetes doneo.

Nastavak priče možete pročitati na portalu E-klinika...

(Telegraf.rs)