Anesteziolog dr Purić tvrdi da je usvojen pogrešan termin "respirator" jer tako nešto ne postoji

foto: privatna arhiva; tanjug/ap; telegraf.rs

Od samog početka pandemije korona virusa u fokusu su tzv. respiratori, a pacijentima i laicima sama pomisao da mogu završiti na ovoj vrsti mehaničke ventilacije izaziva neverovatan strah.

Preporučujemo

Ipak, kako je novi virus u svim svojim talasima nemilosrdno harao, što čini i dalje, ono što je ostalo izvesno jeste da atakuje respiratorni trakt i izaziva zapaljenje pluća. Upravo zato su neki pacijenti, sa teškim oštećenjem plućne funkcije i životno ugroženi morali biti na veštačkoj ventilaciji ili kako se često kaže "stavljeni na respirator".

O pacijentima kojima je SARS-CoV-2 ugrozio život i koji su morali biti izloženi invazivnom medicinskom tretmanu – mehaničkom ventilatoru, pričali smo sa doktorom Darkom Purićem, anesteziologom koji je mesece proveo u kovid bolnici.

Pitali smo doktora kada je neophodno pacijenta staviti na respirator, a onda smo dobili objašnjenje da je, zapravo, usvojen jedan pogrešan termin koji se odomaćio, te da nije u pitanju respirator, već mehanički ventilator.

- Ja bih voleo da su to respiratori, ali oni to nisu. To bi značilo da oni obavljaju razmenu gasova, a to mogu samo pluća da urade, tako da se oni pravilno zovu mehanički ventilatori ili, kako najpravinije reći, uređaji za mehaničku ventilaciju. – objasnio nam je anesteziolog.

Dr Purić je takođe objasnio da su to uređaji koji samo služe za dodatni dotok vazduha i određenog procenta kiseonika kojim upravlja intenzivista, najčešće anesteziolog.

- Ljudi koji rukuju tim uređajima su isključivo anesteziolozi dok su svi drugi, što se toga tiče, najčešće asistenti ili posmatrači - rekao je on.

Invazivna ventilacija je termin sa kojim se nismo susretali, makar ne većina nas, sve dok korona virus nije uzeo maha, ali je isti taj tretman i najviše straha uneo u ljude. Zašto?

- Invazivna ventilacija je proces tokom kojeg se obezbeđuje disajni put kod bolesnika što u praksi najčešće podrazumeva intubaciju dušnika ili povezivanja pacijenta preko traheotomije na mehaničku ventilaciju - precizirao je doktor.

Doktor je otkrio i ono što je ohrabrujuće, a to je da se od neiznvazivnih metoda kod kovid pacijenata u početnim fazama najčešće koriste nazalne kanile i obične kiseonične maske koje isporučuju veći procenat kiseonika. Kako su se protokoli menjali tokom pandemije, preporuka jeste da se upravo te neinvazivne metode koriste dokle god je to moguće.

Invazivna mehanička ventilacija je poslednji stepenik.

Foto: Privatna arhiva

- Kada se pacijent podvrgne mehaničkoj ventilaciji, to je znak da on nema snage za disanje i njegova respiratorna membrana nema kapaciteta da na uobičajeni način funkcioniše nego je potreban uređaj koji će pod pritiskom dostavljati tu smešu gasa koju zadaje intenzivista – tvrdi anesteziolog dr Purić.

Doktor je napomenuo i to da nije problem toliko ni do samog virusa koliko do imunog odgovora na njega. Kod nekih pacijenata intenzitet zapaljenja i infekcije može biti toliko buran tako da ošteti i sopstvene funkcije u organizmu - srce, pluća, stvara se veća količina trombova, odnosno krvnih ugrušaka dok kod drugih imamo blagu kliničku sliku.

- Ključ priče je u davanju pravovremene terapije. Ako imamo pacijenta na ventilatoru, a uspostavi se pravovremena medikamentalna terapija, on će se vrlo brzo i skinuti sa ventilatora – objasnio je dr Purić što aludira na manji broj pacijenata pod mehaničkim ventilatorom.

Doktor Darko Purić je detaljno opisao proces priključivanja na mehanički ventilator.

- Dakle, pacijent je kontinuirano sediran uz kontinuiranu analgeziju. Intubacija se vrši pod anestezijom, tako da tokom intubacije, ali ni kasnije pacijent ne oseća bol - zakljčuio je on u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs)