"Čini se da protiv korone nema kolektivnog imuniteta": Upozorenje uglednog hrvatskog epidemiologa
Pandemija korona virusa bacila je pod noge celu planetu i iako se kraj, nažalost, ne nazire, vesti koje su stigle iz SAD i Rusije o vakcinama koje su pokazale visoki procenat efikasnosti vraćaju nadu da bi ova pošast ipak mogla da bude zaustavljena.
O tome je govorila i dr Alemka Markotić, ugledni hrvatski epidemiolog i direktor Klinike za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević".
- Svaka vest o mogućoj vakcini je ohrabrujuća, ali i s tim će se morati biti oprezan i videti koliko dugo će to cepivo štititi ljude - kaže Markotić. - Ohrabrujuće je to da su nuspojave minimalne, ali je veliko pitanje hoće li se, kao kod gripa, raditi revakcinacija, odnosno svake ili svih par godina ponovna vakcinacija. To je sledeća faza koje će morati da bude ispitana. Sada je važno da se proizvede dovoljno vakcina za sve rizične i profesionalno izložene grupe. To će sigurno uticati na širenje virusa, a kod vakcinisanih će se mesecima pratiti koliko dugo će zaštita trajati.
Ona smatra da kolektivni imunitet nećemo moći da postignemo.
- O kolektivnom imunitetu govorimo kada neki uzročnik na jednom području uspe da inficira 80 do 90 odsto populacije. To područje tada je zaštićeno. Ali postoji ceo niz bolesti koje se ne ponašaju tako. Protiv gripa, a izgleda ni protiv korone, ne možete stvoriti kolektivni imunitet.
Markotić podseća da ljudi koji su infekciju koronom prošli proletos nemaju antitela, ali misli da su ipak zaštićeniji od ostalih.
"Virus je neverovatno brz, znalački izbegava sve prepreke"
Kriza koju je korona izazvala pokazala se kao idealna za iznošenje različitih procena, smatra Markotićeva.
- Bavim se virusima već 30 godina. Za tih 30 godina prošla sam kroz različite epidemije, koje su bile i zahtevne, naravno, ne na ovom nivou. Imala sam mogućnost predviđanja u kom smeru će epidemija ići, čak i kad će se pojaviti prateći situaciju, pogotovo što sam se dosta bavila zoonozama, infektivnim bolestima koje prenose životinje. Prateći ekološke i neke druge parametre otprilike možete pogoditi koja će godina biti epidemijska za pojedine bolesti ako dovoljno znate o toj bolesti, ako znate načine širenja, kako se razvije i kakva joj je klinička slika.
Međutim, ovaj virus je doista neobičan i ni u jednom trenutku se nisam usudila da previše predviđam. U jednom trenutku mi se čini „da, to bi moglo ići jednim tokom“, onda on napravi nešto sasvim novo, drugo, krene u nekom drugom smeru koji nismo očekivali. Dođemo do nekakve kliničke slike, nekakvog lečenja za koje mislimo da bi moglo da deluje, a onda se odjednom pojave neki dodatni poremećaju da su neki drugi mehanizmi bitni - deli ugledni epidemiolog svoje iskustvo sa lečenjem kovida 19.
Ovaj virus nam je, ističe Markotić, u kratkom vremenu zadao jako puno zadataka, jako puno novih stvari i nepoznanica:
- Neverovatno je brz i neverovatno dobro se snalazi sa svim našim preprekama koje pokušavamo da mu postavimo.
"Kod hroničnih bolesnika ne znamo šta je uzrok smrti"
Objašnjavajući zbog čega su hronični bolesnici na udaru korona virusa, Markotić kaže da je za ovu grupu stanovništa i inače rizičan "sudar" sa bilo kojom infekcijom:
- Infektivne bolesti su te koje mogu biti opasnije, s težom kliničkom slikom, kod ljudi koji imaju komorbiditet – hronične bolesti kao što su dijabetes, hipertenziju, imunološki poremećaj, oni koji su išli na transplantaciju, ljudi koji imaju reumatske bolesti… Kod takvih bolesnika možemo očekivati teži tok bilo koje infektivne bolesti. Situacija je opasnija tim više ako za određenu virusnu bolest ne postoji lek.
Korona virus je okidač koji će dovesti do teže kliničke slike. Takav bolesnik može lakše da završi na respiratoru, u intenzivnoj nezi i onda je teže takvog bolesnika spasiti. To je nešto što vidimo i kod korone i kod svega. Ne možete uvek 100 posto znati da li je u tom trenutku čovek preminuo od komplikacije neke njegove hronične bolesti ili je baš korona bila ta koja ga je odvela u smrt.
Ne izaziva samo virus direktno infekciju i oštećenje. Imunološki sistem čoveka reaguje na virus, a nekada može prekomerno da reaguje. Imunološki sistem ljudi koji pate od hroničnih bolesti nije uvek sposoban da odgovori na adekvatan način, pa može dovesti do prekomerne upale i puno težeg stanja. Korona koja se brzo i lako širi među takvim bolesnicima, samo je to sada i pokazala.
Najjednostavnije mere zaštite
Govoreći o merama zaštite protiv infekcije korona virusom, ugledni hrvatski epidemilog podseća da su nošenje zaštitnih maski, socijalna distanca i redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom obavezne pre nego što vakcina stigne na tržište.
- Bilo bi idealno kada bi ljudi bili strogo disciplinovani, međutim to, koliko vidimo, na duge staze očito ne ide. S jedne strane moderna medicina i sofisticirana tehnologija kojima možete stvoriti i virus kakav želite nisu mogle da zaustave jedan relativno jednostavan virus koji se prenosi putem vazduha, a s druge strane su delotvorne jednostavne, besplatne mere - držanje distance, kako fizičke tako na neki način i socijalne, nošenje maski i provetravanje prostorija. Ali, fascinantno je koliko je ljudima teško da se pridržavaju tih mera koje dokazano drže epidemiju pod kontrolom - zaključila je dr Markotić.
(Telegraf.rs)
Video: Neko se baš potrudio da ukrasi ovaj automobil: Ovo je jelka na četiri točka
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.