Olga Mitrović godinama je odlazila kod doktora ne bi li ustanovila zbog čega se ne oseća dobro. Godinama nijedan lekar kod nje nije prepoznavao simptome koji ukazuju na Kronovu bolest.
Tek pre pet godina Olga je dobila dijagnozu. Danas je ona lekar i potpredsednica Udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije koje obeležava desetogodišnjicu postojanja.
Najveći problem – neprepoznavanje bolesti u ranoj fazi
Od zapaljenskih bolesti creva u našoj zemlji boluje između 8.000 i 10.000 ljudi. Ulcerozni kolitis i Kronova bolest su doživotne hronične bolesti koje se manifestuju velikim brojem stolica u toku dana, krvarenjem, gubitkom težine, visokom temperaturom i bolovima u stomaku.
Često se događa da bolest ne bude prepoznata na vreme, a to je samo jedan od problema sa kojima se pacijenti susreću, ujedno i najveći. Svaki sledeći podrazumeva promenu stila života, terapiju, redovne odlaske na kontrole...
- Za razliku od ulceroznog kolitisa koji ide u kontinuitetu, bez prekida, kod Kronove bolesti mogu da budu zahvaćeni samo pojedini segmenti digestivnog trakta – objašnjava za Telegraf prof. dr Dino Tarabar, specijalista interne medicine, gastroenterolog onkolog. – Kod Kronove bolesti simptomi mogu da budu slabost, malaksalost, bolovi u trbuhu, anemija nepoznatog porekla, upale zglobova, promene na koži, upale očiju, gubitak kose... Ljudima koji su iskusni u toj oblasti to zna da bude smernica da provere i stanje u digestivnog traktu.
Dijagnostika
Prema njegovim rečima, kad neko ima prolongirane abdominalne tegobe i dijareje koje traju duže od mesec dana trebalo bi posumnjati na zapaljensku bolest creva.
To je bolest uglavnom mlađe populacije, ali postoji i drugi pik bolesti kod ljudi starijih od 50 godina. Na molekularnom nivou, objašnjava profesor Tarabar, to je različita bolest, ali je endoskopski ista.
- Neophodno je najpre uraditi laboratorijske nalaze da bi se videlo da li su povećani parametri upale. Ono što najčešće koristimo su CRP i kalprotektin. U laboratoriji primetimo da su pacijenti anemični jer gube krv u sklopu bolesti, i kad posumnjamo na bolest radi se endoskopski pregled debelog creva.
Bolest se manifestuje upaljenom sluznicom, oštećenjima na sluznici u vidu ulceracija i osetljivom sluznicom koja krvari na dodir. U tankom crevu, gde lekar ne može prići instrumentom, kod sumnje na Kronovu bolest pacijent odlazi na magnetnu enterografiju.
- Ovo je vrlo elegantan pregled koji nam pokazuje kompletno stanje digestivnog trakta. Po uspostavljanju dijagnoze, u zavisnosti od težine bolesti, određujemo terapiju. Blaži oblik možemo da kontrolišemo lekovima iz klase aminosalicilata, ali ako pacijent ima težu manifestaciju bolesti koja podrazumeva više od šest krvavih stolica, stalne bolove u trbuhu i stalne pozive na stolicu, to umnogome remeti kvalitet života i tada uvodimo lekove iz grupe kortikosteroida kojima pacijenta uvodimo u remisiju.
Druga faza je održavanje remisije; teže pacijente lečimo imunosupresivima. Ako pomoći tih lekova uspemo da kontrolišemo bolest, pacijent ulazi u mirnu fazu - objašnjava profesor Tarabar.
Nažalost, bolest se vremenom menja, pa se može desiti da klinička slika postane još teža posle nekoliko meseci ili godina.
Jedna od najtežih komplikacija je kada pacijent ne reaguje ni na jednu od terapija koje su mu dostupne preko Fonda za zdravstveno osiguranje, pa je prinuđen da ide na operaciju uklanjanja dela debelog creva ili čak celog debelog creva.
Biološka terapija kod nas i u svetu
- Lečenje je potrebno započeti u početnoj fazi da bi došlo do zaceljenja i da bi se ostvario što kvalitetniji život – kaže Ljiljan Đaković, predsednik Udruženja za Kornovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije. – U slučaju da nije takva situacija, potrebno je skuplje lečenje i ako lečenje konvencionalnom i biološkom terapijom ne daje efekte, pacijenti bivaju upućeni na operaciju; odstranjuje im se deo creva, a kod ulceroznog kolitisa odstranjuje se kompletno debelo crevo. Rano postajemo invalidi.
Đaković objašnjava da je u okviru Fonda za zdravstveno osiguranje pacijentima odobrena terapija biološkim lekovima koji su, makar kad je o Evropi reč, dugi niz godina u upotrebi. Ali, vremenom pacijenti postaju rezinstentni na dostupne lekove i u riziku su da postanu invalidi.
S druge strane, u svetu je lista lekova za ulcerozni kolitis i Kronovu bolest iz godine u godinu sve šira, a inovativna terapija pacijentima u Srbiji nije dostupna. Zbog toga iz Udruženja apeluju na Fond da proširi listu i tako pomogne pacijentima da, uprkos teškim bolestima, imaju kvalitetniji život.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Filip
Fond zdravstva treba da uvede nove lekove jer su ove bolesti jako teske u vecini slucajeva.Umesto raskalasnog trosenja novca ove vlasti na razne milionske projekte ne toliko bitne,umesto lopovluka na drzavnom nivou gde se milioni kradu kroz razne poslove drzavne,nabavka lekova je prioritet u svakoj normalnoj drzavi.
Podelite komentar
Dule
Bolujem bas od pomenutog kolitisa, totalno poremeti normalan nacin zivota kao sto je odlazak na posao itd itd a o terapiji koja je preskupa i uglavnom se svi lekovi kupuju a i ono malo sto ide na recept preko fonda doplata je visoka, umesto da se malo olaksa obolelima od ovih bolesti da bar mogu sebi da priuste lek koji im je potreban jer terapija ide i do 100€ mesecno.
Podelite komentar
MM
Bolujem od kolitisa, ova bolest je nesto uzasno!
Podelite komentar