Svetski poznat hrvatski epidemiolog objasnio zašto je novi talas korona virusa jači od onog u martu

Igor Rudan, foto screenshot Youtube/HRT

Prof. dr. sci Igor Rudan, naučnik i član Kraljevskog društva Britanske akademije nauka odgovorio je na brojne nedoumice koje muče građane vezano za korona virus.

Preporučujemo

U kolumni za Večernji list profesor Rudan objasnio je zašto je došlo do ovako snažnog drugog talasa, da li je zaključavanje dobro rešenje, kako možemo da znamo da se pandemija u nekoj državi otrgla kontroli, šta je s kolektivnim imunitetom...

Zabluda o kolektivnom imunitetu

On se osvrnuo i na brojne hipoteze o korona virusu koje se provlače kroz svakodnevne razgovore. Jedna od češćih hipoteza je sticanje kolektivnog imuniteta.

- Kolektivni imunitet nigde neće biti brzo postignut – jasan je prof. Rudan, koji iz ove teze izuzima Manaus u Brazilu i nekoliko manjih naselja u Lombardiji.

Ovakav zaključak doneo je na osnovu prvog talasa u kom su Belgija, Italija, Velika Britanija i Španija bili vrlo snažno pogođeni pandemijom.

- U Belgiji je od kovida 19 već umrlo više od 0,1% ukupnog stanovništva. U tim zemljama je naučnim metodama jasno pokazano i povećanje ukupnog broja smrti u 2020. u poređenju sa prethodnim godinama. Međutim, i u drugom talasu ponovo beležimo snažan rast pandemije u zemljama EU - objasnio je Rudan.

Zašto nam se čini da je virus oslabio tokom leta

Jedna od hipoteza je da je virus oslabio tokom leta. Međutim, i ovu tezu prof. Rudan osporava:

- Virus sam po sebi nije oslabio, on mutira relativno sporo i zadržava svoje osobine, što vidimo i po rastućem broju umrlih u ovom novom talasu. U prvom talasu virus je znatno češće zaražavao one najosetljivije, tj. starije ljude oslabljenog imuniteta, nego tokom leta, kada su se stariji ljudi štitili, a zaražene su bile pretežno mlađe osobe.

Foto: Tanjug/AP

Takođe, u prvom talasu testirano je mnogo manje ljudi nego tokom leta; tokom leta smo više boravili na otvorenom i više nosili maske, izbegavali rukovanje, grljenje i ljubljenje prilikom pozdravljanja, pa su zaraženi primali manju dozu virusa kada bi se zarazili, a ta doza je povezana sa težinom kasnije kliničke slike. Zahvaljujući napretku nauke, lečenje teško obolelih primenom raznih kliničkih metoda i deksametazona umanjilo je broj umrlih među najteže obolelima.

Ukupan učinak svega toga doveo je do manjeg broja umrlih u odnosu na sve pozitivno testirane u poređenju sa prvim talasom - napisao je Rudan.

„Dugi kovid“ je problem sa kojim će se zdravstvo tek suočiti

On je istakao da je jedna od pogrešnih poruka ideja da postoji „bolje i lošije vreme za zaražavanje“ i tako u „povoljnijem vremenu“ raditi na kolektivnom imunitetu.

- To je loša ideja, budući da ne znamo koliko traje imunitet posle preležanog kovida 19, a drugi razlog je što se sada sve više istražuje takozvani dugi kovid, jer je primećeno da manji broj onih koji su imali infekciju mesecima posle izlečenja imaju niz neobičnih simptoma.

Ove kasne posledice mogu da pogode i mlađe i zdrave ljude, pa bi vremenom mogle da postanu značajan javno-zdravstveni problem. Sve to upozorava na to da je oprez trenutno ipak razumniji od zagovaranja slobodnog širenja – smatra profesor Rudan.

Prema njegovim rečima, praćenje kontakata i testiranje su neophodne mere u sprečavanju širenja zaraze.

Foto: ATA Images

Na pitanje zašto je došlo do ovako snažnog drugog talasa koji je, čini se, iznenadio mnoge vođe država EU, Rudan odgovara da virusi imaju složenu dinamiku prenosa koji zavisi o ponašanju i kretanju ljudi. Osim što se lakše prenose u zatvorenim prostorijama gde je vazduh suv, poznato je da respiratorni virusi mogu imati sezonske vrhunce u raznim klimatskim uslovima, gde izmenjivanje vlažnih i suvih razdoblja utiče na brzinu i uspešnost njihovog prenošenja.

- Zbog toga određeni skup preventivnih mera može u jednom trenutku dobro držati epidemiju pod kontrolom, ali u drugom je potrebno jačanje mera kako bi bio sprečeno eksponencijalni rast. Kada se utvrdi početak rasta broja novozaraženih u nekoj državi bez obzira na već postojeće mere, to znači da one više nisu dovoljne i da bi ih trebalo pooštriti - smatra Rudan.

Zašto su neke države opet uvele zaključavanje?

Objašnjava da su se mnoge države odlučile za zaključavanje kako bi izbegle preopterećenost zdravstvenog sistema i eventualno uskraćivanje zdravstvene pomoći koja bi iz preopterećenosti i proizašla što bi bilo skandalozno, budući da građani plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje. Objasnio je i koja je ključna razlika između prvog i drugog zaključavanja:

- U prvom talasu javno-zdravstveni problem bio je prioritetan, a ciljevi su bili prilično jasni i ekonomija je mogla da bude jednokratno zaštićena. U drugom talasu, uz javno-zdravstveni, sada imamo i vrlo težak ekonomski i sigurnosni aspekt ove krize. Pri tome ciljevi više nisu dovoljno jasni, jer ne znamo koliko ova kriza još može da potraje.

(Telegraf.rs)