Sve što bi trebalo da znate o Pfizerovoj vakcini: Čuva se u suvom ledu i košta 1.980 dinara

Foto: Tanjug/AP

- Naša vakcina je do 90 odsto efikasna u borbi protiv kovida 19 – poručili su juče iz američkog farmaceutskog giganta Pfizer koji zajedno sa nemačkom kompanijom BioNTech radi na proizvodnji vakcine koju s nestrpljenjem iščekuje ceo svet.

Preporučujemo

Vest je odjeknula poput bombe, a mnogi su pomislili da je mukama zbog pandemije korona virusa konačno došao kraj i da nam sada svima preostaje samo kolektivna imunizacija, pa da se jednom za svagda rešimo maski i socijalnog distanciranja, a pre svega straha od kovida 19.

Međutim, stvari nisu tako idilične kao što na prvi pogled izgledaju. Činjenica je da je vest o efikasnosti jedne od 11 vakcina protiv kovida 19, koliko je trenutno u fazi završnih ispitivanja, nesumnjivo vest godine, ali isto tako ne bi trebalo prihvatiti „zdravo za gotovo“ da smo „pobedili koronu“.

A evo i zašto.

Da li je vakcina apsolutno efikasna?

Najava o efikasnosti vakcine ne znači u isto vreme da je vakcina i gotova.

Pfizer je objavio preliminarne rezultate koji sugerišu da je vakcina koju su napravili pokazala efikasnost do 90 odsto u sprečavanju kovida 19. Testirana je na 44.000 ljudi u šest zemalja i do sada nisu pokrenuta pitanja sigurnosti.

Pfizer tek planira da zatraži dozvolu za stavljanje vakcine u promet.

Kada će vakcina biti dostupna za upotrebu?

Ukoliko bude bila odobrena, vakcina protiv kovida 19 neće biti dostupna za upotrebu barem narednih nekoliko nedelja.

Pfizer očekuje da će do kraja godine proizvesti do 50 miliona doza, što će biti dovoljno da se zaštiti 25 miliona ljudi. Već je poznato da će svaki čovek morati da primi dve doze u razmaku od tri nedelje.

Očekuje se da će do kraja 2021. biti proizvedeno 1,3 milijardi dozi vakcine. To opet jasno pokazuje da nema ni govora da će kompletno stanovništvo na planeti biti vakcinisano; u najboljem slučaju, zajedno sa ovogodišnjom dozom, imunizaciju bi do kraja iduće kalendarske godine moglo da prođe manje od 800 miliona ljudi.

Ko će prvi dobiti vakcinu protiv kovida 19?

Zdravstveni radnici, osobe koje su u visokom riziku od komplikacija koje kovid 19 može da izazove, kao i osobe starije od 65 godina.

Kako izgleda ispitivanje Pfizerove vakcine?

U završno testiranje uključeno je 44.000 ljudi. Ni učesnici, ni lekari, ni zaposleni u Pfizeru ne znaju ko od učesnika dobija vakcinu, a ko placebo.

Praćenje uključuje prebrojavanje onih koji imaju simptome kovida 19 i pozitivnih testova na korona virus.

Šta su pokazali dosadašnji rezultati ispitivanja?

Saopšteno je da su 94 učesnika ispitivanja imali pozitivan test na kovid 19.

Većina njih bila je u placebo grupi  - dobili su lažnu vakcinu kako bi uporedili svoje reakcije sa reakcijama onih koji su dobili pravu vakcinu.

Ova faza ispitivanja će potrajati dok najmanje 164 učesnika ne dobiju pozitivan test.

Kako Pfizerova vakcina deluje?

Ova vakcina koristi genetski kod virusa da bi izazvala odgovor imunog sistema. Primera radi, tradicionalne vakcine koriste oštećenu ili uništenu verziju pravog virusa da bi postigle isti efekat.

Ukoliko Pfizerova vakcina dodatno potvrdu svoju efikasnost, to će biti prva vakcina mRNK za koju je dokazano da deluje.

Koliko će koštati vakcina?

Oko 1.980 dinara.

Kako se čuva vakcina protiv kovida 19?

Pfizerova vakcina mora se čuvati na temperaturi od minus 70 stepeni Celzijusa u posebnim kutijama nalik na kofere, što izaziva zabrinutost da bi distribucija prve vakcine protiv kovida 19 mogla da bude odložena. Časopis Tajms navodi da je ovakav način skladištenja vakcine neophodan kako bi genetski materijal cepiva bio apsolutno zaštićen od spoljnih uticaja.

To bi moglo da oteža skladištenje u domovima zdravlja i gerontološkim centrima.

Posebni koferi u kojima se nalazi vakcina mogu se otvoriti samo na minut i ne češće od dva puta dnevno. To značajno otežava isporuku doze pacijentima i predstavlja veliki izazov za zdravstvene radnike koji će učestvovati u imunizaciji stanovništva.

SAD su već platile 1,95 milijardi dolara za 100 miliona prve doze vakcine.

Foto: Tanjug/AP

Da li će masovna imunizacija značiti kraj kovida 19?

Nažalost, ne. Vakcina protiv kovida 19 neće odmah zaustaviti pandemiju, smatraju stručnjaci.

Osmoro od desetoro ljudi će morati da primi vakcinu odmah, a to će biti ogroman posao za zdravstvene radnike. Pitanje je kako će to biti izvedeno, s obzirom na to da Pfizer najavljuje da će do kraja ove godine moći da proizvede svega 50 miliona doza.

Teorije zavere protiv vakcine preplavile su internet, što onemogućava borbu zdravstvenog sistema protiv pošasti koja je u 21. veku zadesila čovečanstvo. Kako piše Dejli mejl, više od trećine ljudi u Velikoj Britaniji premišlja se da li će pristati da se vakciniše protiv kovida 19. Antivakserski lobi ne miruje, a njihovo delovanje moglo bi i te kako da produži trajanje pandemije, još veći broj obolelih i, nažalost, veći broj onih koji neće uspeti da dobiju bitku protiv kovida 19.

Da li ćemo prestati da nosimo maske čim vakcina stigne?

Dok veći deo populacije ne dobije vakcinu, mere koje sada preporučuju epidemiolozi – nošenje maski, socijalna distanca i temeljno pranje ruku toplom vodom i sapunom, moraće da ostanu na snazi.

Takođe, postoji šansa da vakcina neće funkcionisati besprekorno; stručnjaci upozoravaju da prvi kontigent vakcina možda neće biti apsolutno efikasan, što znači da će biti potrebne druge mere.

Sociolog sa Univerziteta Oksford Melinda Majls kaže da će otvorena priča o vakcini protiv kovida 19 biti ključna stvar kada je reč o očekivanjima čovečanstva u narednim mesecima.

Da bi vakcinacija protiv kovida 19 funkcionisala mora se postići „imunitet krda“, u kom je toliko ljudi vakcinisano da virus ne može da pronađe dovoljno nezaštićenih ljudi kako bi se širio.

Foto: Tanjug/AP

Zašto je onda vakcina toliko važna?

Čak i ako vakcina ne bude mogla u potpunosti da zaustavi kovid 19, mogla bi da utiče na ublažavanje simptoma i da smanji broj preminulih.

Da li će SARS-Cov-2 mutirati?

Proizvođači vakcina moraju da razmišljaju i o tome da bi korona virus koji izaziva kovid 19 mogao da mutira i tako učini vakcinu neefikasnom.

Stručnjaci sa Pen Stejt univerziteta u Pensilvaniji podsećaju da su vakcine koje su ranije proizvedene prevaziđene jer su bolesti u međuvremenu mutirale, kao što je slučaj sa upalom pluća. Istraživači su otkrili da se su sojevi pneumokoknih bakterija otpornih na antibiotike pojavili otkako je proizvedena vakcina protiv upale pluća i vakcina ne može da pruži adekvatnu zaštitu.

Naučnici sa Pen Stejta smatraju da bi isti scenario mogao da se dogodi i sa vakcinom protiv kovida 19. Prema njihovom mišljenju, proizvođači vakcina trebalo bi da proučavaju uzorke krvi u ispitivanjima kako bi uočili znakove koji ukazuju na to da vakcina postaje manje efikasna u borbi protiv kovida 19.

- Slično kao što kombinovana antibiotska terapija odlaže razvoj rezistencije na antibiotike, vakcine koje su napravljene da izazovu suvišni imunološki odgovor ili one kojima se imuni sistem stimuliše da pokrije širi spektar, a koje se nazivaju epitopima, mogu da odlože razvoj otpornosti na vakcinu. U tom slučaju virus bi morao da prođe kroz nekoliko mutacija da bi preživeo imuni odgovor domaćina – ističe profesor Endrju Rid sa Univerziteta Pen Stejt.

(Telegraf.rs)