Neurolog dr Pantović: Kako da znate da li je glavobolja prolazna ili je simptom nečeg ozbiljnijeg?

foto: privatna arhiva; pixabay.com

Za mozak se zna da je organ koji ne sme da ostane bez kiseonika i dotoka krvi, a usled kraćeg nedostatka, mogu nastati oštećenja, ponekad i trajna. Moždani udar je jedan od najvećih uzročnika smrti (prema podacima SZO drugi uzrok smrtnosti stanovništva u svetu 9,7%, odmah posle srčanog infarkta) , pa čak i kod ljudi kod kojih ne postoji objašnjiv faktor rizika. Ipak, postoje neki simptomi koji mogu biti kao alarm za predstojeći atak.

Preporučujemo

O ovoj temi, ali i drugim neurološkim problemima, pričali smo sa neurologom, doktorom Raškom Pantovićem, direktorom Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" koji je na originalan i autentičan način objasnio koliko vodeću ulogu u neurologiji ima dijagnostika koja mora biti brza, tačna i precizna.

• Budući da se bavite jednom od najzahtevnijih grana medicine, koliko je teško imati odgovornost u donošenju odluka, dijagnostikovanju i lečenju neuroloških pacijenata?

- Kao što detektiv kada istrazuje neki slučaj, ispituje sve svedoke i prati svaki trag, tako i lekar kada ima pred sobom problem, tj. kada pacijent ima neki simptom, traga i ispituje sve moguce "krivce". Detektiv je tu u prednosti jer on ipak kad tad moze pronaći krivca, a lekar je ograničen vremenom, pa nista ne vredi ako se "krivac" otkrije kasno.

• Koliko je teško uspostaviti dijagnozu i, kako kažete, pronaći "krivca" odnosno uzrok nastanka problema zbog kojeg se neko obrati neurologu?

- Diferencijalna dijagnoza je osnovni problem koji se stavlja pred lekara. Ko dobro istražuje, dobar je lekar (detektiv). Postoje brojni simptomi i stanja u medicini koje nisu odmah jasna i zahtevaju brojna ispitivanja. Zbog čestog vremenskog ograničenja, mora se razmišljati brzo a da se pri tome ne pogresi, tj. "da nam krivac ne pobegne ili napravi nepopravljivu gresku". Krećemo sa anamnezom (detektivskim rečnikom, razgovor sa "žrtvom" i "svedocima"). Potrebno nam je da dobijemo tačne podatke KADA su tegobe pocele, KOLIKO su trajale, da li su nastale naglo ili su se postepeno razvijale, da li su praćene drugim simptomima i tegobama, da li se tegoba javljaju prvi put u životu, da li pacijent boluje od drugih bolesti koje se mogu dovesti u vezu sa aktuelnim simptomom.

• Kako razlikovati iste simptome koji ukazuju na ozbiljna stanja, recimo, od običnih migrena, glavobolja i benignih tegoba?

- Imam iz prakse primer kada su u pitanju smetnje s vidom što je često izazov, te se mora detaljno pristupiti ispitivanju. Dobijamo podatak da je pacijent imao smetnje sa vidom, u jednom delu vidnog polja, koje opisuje kao "mozaični" i nejasan vid, recimo. Tegobe su se razvijale postepeno i tajale su oko 7-8 minuta. Nakon anamneze radi se klinicki pregled koji treba da pokaže stanje u tom trenutku i pomogne u planiranju daljih postupaka, tj. dijanostickih procedura. Prvo razmatramo bolesti koje mogu biti životono ugrožavajuće: 1.mozdani udar. Potom i druge bolesti 2. migrena. 3. bolesti oka. 4. imunski posredovane  bolesti, 5. ekspanzivni proces (tumor). Dijagnostika se  radi po prioritetima i hitnosti i tako u hodu  usmeravamo se prema cilju tj. dijagnozi.

• Postoji li neki znakovi upozorenja ili "predsimptomi" koji mogu da nagoveste moždani udar?

- TIA (tranzitorni ishemijski atak), a ja bih rekao "žuti karton za moždanu udar" ili "mini moždani udar", ima iste simtome kao  i pravi mozdani udar. To je prolazni poremećaj moždane cirkulacije koji se manifestuje neurološkim deficitom  u trajanju od najviše 60 minuta. Prema preporukama Američkog udruženja za srce iz 2009. godine, tranzitorni ishemijski atak treba definisati kao prolazni neurološki deficit uzrokovan žarišnom cerebralnom, spinalnom ili retinalnom ishemijom, bez dokaza o infarktnoj leziji.

• Koji su uzroci nastanka TIA i kako je prepoznati?

- Dijagnostika se sprovodi po redu hitnosti kao kod moždanog udara i kada simptomi prođu, jer je bitno preuzeti preventivne mere u cilju sprečavanja nastanka pravog moždanog udara. Statistika kaže, 90 dana nakon TIA, rizik od mozdanog udara je 10-20%, a oko 50% pacijenata mozdani udar dozivi u prva dva dana nakon TIA. Glavni uzroci nastanka TIA i ishemijskog moždanog udara su: embolija moždanih arterija (najčesće trombovima iz srca), ateroskleroza i zapaljenje arterija. Simptomi koji se javljaju u okviru TIA-e su: prolazna slabost i/ili trnjenje polovine tela, smetnje sa vidom (amaurosis fugax, gubitak vida na jednom oku usled poremećaja cirkulacije u oftalmičnoj arteriji), poremecaj govora. To su uglavnom tzv. "negativni simptomi" (kada se neka normalna funkcija izgubi). Po definiciji, simptomi se povlače u okviru 60 minuta, ali najčesce do 15.

• Koji deo populacije je u većem riziku od nastanka ovih simptoma?

- TIA se najčesce događa kod starijih ljudi koji imaju pridružene bolesti i prisutne vaskularne faktore rizika. Dijagnosticka dilema može postojati kod mlađih pacijenata od 40 godina. bez drugih oboljenja i faktora rizika. Tada se u obzir uzimaju druga oboljenja, koja se česce i javljaju u tom uzrastu. Kao što je npr. migrena sa aurom bez migrenske glavobolje. Pogotovu je ta dilema veća kod pacijenata kod kojih se ova tegoba javlja prvi put, ili kad je aura produžena ili veoma kratka. Kod migrene sa aurom javljaju se tzv. "pozitivni simptomi": vizuelni fenomeni (skotomi, geometrijske forme, trnjenje dela tela, a kod TIA/CVI-a tzv. negativni fenomeni (slabost jedne strane tela, otežan govor).

• Kako biti siguran da migrena sa aurom bez glavobolje nije zapravo tranzitorni ishemijski atak?

- U tom slučaju nam može pomoci tehnika magnetne rezonance (diffusion-weighted imaging DWI) koja dokazuje da aura nije ishemibski fenomen, ali, problem je vrlo česta nedostupnost ovog načina snimanja, a ograničavajuci faktori su i hitnost i stanje pacijenta. Multipla skleroza je takođe bolest u kojoj  prva manifestacija može biti smanjenje ili gubitak vida na jednom oku, a pored toga, bolest se najčešće javlja kod mlađih pacijenata (20-30 godina), za razliku od cerebrovaskularnih bolesti - ističe dr Pantović i nastavlja:

- Karakteristično je da se u ovom slučaju smanjenje oštrine vida razvija postepeno tokom nekoliko dana i održava duže, npr. i mesec dana, uz postepeno popravljanje uglavnom na specifičnu terapiju.  Dijagnoza se postavlja pomoću magnetne rezonace glave. Neuroradiloška dijagnstika, kao sto je u prvom redu CT nam odmah i hitno isključuje neke od mogućih uzroka neuroloskih ispada: tumor ili krvarenje u mozgu.

• Kako korona virus utiče na neurološke bolesnike i koji su pacijenti pod većim rizikom?

- U infekciji koronavirusom dolazi do pojačanog zgrušavanja krvi, pored toga pacijenti su usled povišene temperature dehidrirani, slabije pokretni, uz to se javlja uglavnom i niži krvni pritisak, sve to može naravno da ugrozi i moždanu cirkulaciju i izazove šlog o čemu su već objavljeni tekstovi u medicinskim časopisima. Samim tim, i bolesnici koji su već imali neko kardiovaskularno obljenje, u slučaju covid infekcije su u dodatnom riziku - zaključio je dr Pantović u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs)