Zvonimiru iz Beograda prvo su otekli prsti, a onda je počeo da hrče. Urolog je otkrio opasnu bolest

Printscreen: Youtube/Beogradska hronika Jutarnji program

- Prvo sam morao da skinem burmu. Bila je pretesna. Mislio sam da prsti otiču od rada, da su zbog toga i zadebljani, a šaka ogromna. Počeo sam da hrčem i imao prekide disanja u snu. Javili su se bolovi u kukovima. Donja vilica se izdužila i promenio se zagrižaj. Čelo se promenilo, a lice ogrubelo. Cipele su mi postale male. Bolest se razvijala polako i pojavilo se povećanje krvnog pritiska, učestale glavobolje, a šećer je prelazio dozvoljenu granicu. Iako sam iz Beograda niko mi nije spomenuo akromegaliju. Nakon desetak godina od pojave prvog simptoma, sasvim slučajno sam saznao da imam akromegaliju. Odlazak kod urologa, mi je promenio život. Doktor me je saslušao i posumnjao da imam tumor hipofize. Nakon urađenih analiza, moje vrednosti nivoa IGF1 su bile veoma visoke - objašnjava Zvonimir Stojević, predstavnik Udruženja pacijenata sa agromegalijom UPAK.

Preporučujemo

Zvonimiru su lekari prvo hirurškim putem uklonili tumor, a 72 sata nakon operacije svi njegovi nalazi su se drastično popravili.

- Potom je primenjena terapija lekovima, koja smanjuje otpuštanje hormona rasta iz tumora hipofize ili usporava vezivanje hormona rasta za njegova receptorska mesta u tkivima. Ja sam i danas na terapiji i moje opšte stanje se vidno popravilo, iako je burma i dalje tesna. Shvatio sam da iako postoji adekvatan odgovor ovoj bolesti, pre svega u stručnom kadru naših klinika i adekvatnim terapijskim metodama, veliki problem postoji u dijagnostikovanju ove bolesti. Prosek otkrivanja akromegalije je oko osam godina. Svest u društvu o postojanju ove bolesti jako je niska, zbog čega smo mi pacijenti i formirali udruženje pacijanata kako bismo širili svest o ovom retkom oboljenju - kaže Stojević za portal Mondo.

Šta je zapravo akromegalija?

Prva nedelja novembra u celom svetu posvećena je pacijentima koji su oboleli od akromegalije, hronične bolesti kod koje benigni tumor hipofize stvara i otpušta u krvotok prekomerno hormon rasta. To dovodi do uvećanog rasta šaka, stopala, nosa, ušnih školjki, jezika.

Iako akromegalija pripada grupi retkih bolesti, trenutno se u Srbiji leči oko 400 pacijenata sa ovom bolešću. Zbog svog sporog toka, ova bolest ostaje dugo neprepoznata, pa se i pored prisutnih simptoma sa postavljanjem dijagnoze kasni od pet do 10 godina. Velika količina hormona rasta u krvotoku u detinjstvu dovodi do pojave gigantizma, oboljenja koje se karakteriše prekomernim rastom, sve dok se zone rasta u kostima ne zatvore. Zbog znatno veće telesne visine u odnosu na vršnjake, osobe sa gigantizmom se lako prepoznaju.

Printscreen: Youtube/TosTinMan

Međutim, kada se prekomerno stvaranje i oslobađanje u krvotok hormona rasta desi u odraslom dobu, znaci i simptomi se postepeno razvijaju, razvoj telesnih promena je vrlo spor i traje do desetak godina. Zato pacijenti, njihove porodice, saradnici, pa čak i njihovi lekari često misle da se radi samo o prirodnim promenama zbog starenja, navodi portal Mondo.

- Klinička slika akromegalije je specifična, ogleda se u rastu šaka i stopala, nosa i ušnih školjki, otečenosti mekih tkiva lica, isturenosti donje vilice, uvećanju jezika, većom širinom prostora između zuba donje vilice. Koža ovih pacijenata je zadebljala, sa pojačanom aktivnošću znojnih i lojnih žlezda. Najčešća oboljenja udružena sa akromegalijom su arterijska hipertenzija, srčane aritmije, popuštanje srca, šećerna bolest, poremećaj plućne funkcije, deformacije zglobova, prelomi kičmenih pršljenova i pojava drugih tumora - ističe prof. dr Mirjana Doknić, endokrinolog u Kliničkom centru Srbije.

Bolesnici sa aktivnom akromegalijom, imaju dva do tri puta veću smrtnost u odnosu na opštu populaciju. Njihov životni vek je skraćen u proseku za 10 godina u odnosu na zdrave vršnjake. Najčešći uzroci mortaliteta ovih bolesnika su kardiovaskularna, respiratorna oboljenja i pojava maligniteta.

- Dijagnoza akromegalije se postavlja na osnovu navedene klinčke slike, povećanog nivoa hormona rasta i njegovog medijatora IGF1, kao i snimanjem hipofize putem magnetne rezonance, koja će pokazati prisustvo tumora hipofize. Adekvatnim lečenjem akromegalije, moguće je sprečiti ili ublažiti komplikacije, čime stopa smrtnosti ovih bolesnika postaje jednaka onoj u opštoj populaciji. Lečenje akromegalije je operativno. Tumor se odstranjuje neurohirurškim zahvatom kroz nos. Ako je bolest aktivna i posle operacije, primenjuju se određeni lekovi. Odnedavno u Srbiji je moguće lečenje akromegalije svim savremenim lekovima koji se koriste i u svetu. Medikamenti koji su efikasni u terapiji akromegalije su somatostatinski analozi i blokatori receptora za hormon rasta. Zbog dostupnosti ovih lekova o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, svi pacijenti koji se adekvatno leče imaju šansu da njihova bolest bude pod kontrolom - objašnjava prof. dr Doknić.

(Telegraf.rs)