Možda je ovo objašnjenje zašto smo u julu imali oko 400 obolelih dnevno, a danas preko 1.800

Foto: Tanjug/AP

Mutacija korona virusa koja je postala dominatna širom sveta može da bude infektivnija od inicijalnog korona virusa SARS-CoV-2.

Preporučujemo

Studija obavljena na više od 5.000 pacijenata koji imaju Kovid 19 u bolnici u Hjustonu otkrila je da je 99,9 odsto infekcija izazvala izmenjena verzija korona virusa nazvana D614G. Reč je o najčešćem soju korona virusa koji je postao dominantni oblik SARS-CoV-2, a naučnici smatraju da se to dogodilo zbog mutacije koja povećava količinu virusa u gornjim disajnim putevima. Zbog toga je verovatnoća širenja veća kada osoba kija, kašlje ili razgovara.

Mutacija na proteinu virusa

U prvim danima pandemije Kovida 19 dominatni oblik virusa bio je onaj koji je nazvan „soj D“. Međutim, mutacija D614G nastala je na određenom mestu, nazvanom položaj 614, na proteinu virusa. Mutacija je mala i jednostavna – jedna aminokiselina se menja iz asparpata u glicin, pa otuda i naziv D614G.

Veruje se da se ovaj soj D614G prvi put pojavio u Evropi u februaru ove godine i da se brzo proširio. Dok su Italijani i Britanci putovali u Aziju, Ameriku i Australiju, virus D614G se brzo proširio na ovim područjima.

Podaci studije objavljene prošle nedelje pokazuju da je skok soja G u Evropi početkom februara praćen ponovnim oživljavanjem varijante G dve nedelje kasnije.

Početkom marta slučajevi D614G primećeni su širom sveta i ova specifična mutacija činila je četvrtinu svih slučajeva infekcije. Do maja, taj procenat je porastao na 70, a sada se smatra da čak 85 odsto populacije koji su pozitivni na korona virus imaju upravo soj D614G, koji je postao najdominantniji SARS-CoV-2 na planeti.

Zašto je novi soj infektivniji

Studija koju su prošle nedelje objavili načunici Univerziteta u Teksasu ispitivala je kako se sojevi D i G upoređuju jedni sa drugima i kako menjaju putanju infekcije. Otkriveno je da je soj G infektivniji i „pojačava virusna opterećenja u gornjim disajnim putevima kod pacijenata koji imaju Kovid 19“.

Istraživači su proučavali dva soja u laboratoriji i na hrčcima i na modelima ljudskih ćelija. Pretpostavka je da soj G uzrokuje veću količinu virusa u grlu i nosu, ali manje u plućima. To bi mogla da bude dobra vest, jer pacijenti koji imaju simptome mogu odmah da zatraže testiranje, odu u samoizolaciju, dobiju adekvatnu terapiju i ne šire infekciju, a ujedno imaju i bolje prognoze za izlečenje jer je sve respiratorne infekcije lakše lečiti dok se „ne spuste na pluća“.

Da li će novi soj uticati na razvoj vakcine?

Virusne mutacije su česte i mogu da otežaju pravljenje vakcine, jer čine da virus menja oblik čineći prethodne vakcine beskorisnim, kao što je slučaj sa sezonskim gripom. Istraživači su zabrinuti da bi to, ako i SARS-CoV-2 mutira kao što mutira virus sezonskog gripa, značilo da će svake sezone morati da prave novu vakcinu protiv korona virusa.

Međutim, istraživači veruju da mutacija korona virusa neće uticati na efikasnost vakcina koje se pripremaju i koje bi uskoro mogle da budu dostupne širom sveta. Studija koju je sprovela Organizacija za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta otkrila je da promena soja iz D u G neće uticati na efikasnost vakcine. Podrobnije objašnjenje za sada je izostalo.

(Telegraf.rs)