Ovo je virus koji ima mnogo toga zajedničkog sa koronom, a na meti su deca mlađa od 5 godina

Foto: Pixabay.com

Mala Eli Koup je dobila prvu kijavicu i njenoj mami je to bila normalna pojava sa kojom se beba prvi put susrela.

Preporučujemo

Međutim, sekret iz nosa i ono što je ličilo na običnu prehladu, pretvorilo se ubrzo u borbu za život. Eli je postala jedna od mnogih žrtava respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), sličnog prehladi zbog kojeg desetine hiljada mlađih od pet godina svake godine bude primljeno u bolnicu.

Virus ima mnogo zajedničkog sa korona virusom. Obe verzije su virusi hladnog tipa, šire se na isti način, sitnim kapljicama i kod većine izazivaju blage simptome slične prehladi, ali kod nekih se mogu pokazati smrtonosnim.

I jedan, i drugi može prouzrokovati poteškoće sa disanjem i dovesti do upale pluća, a one koji su najteže pogođeni često treba staviti na respirator. Međutim, dok se čini da su stariji ljudi najugroženiji od korona virusa, kod RSV je potpuno ranjiva potpuno druga grupa.

Eli je dijagnostikovan bronhiolitis, potencijalno opasna po život infekcija u disajnim putevima, obično uzrokovana RSV.

Drugi najveći ubica nedoraslih osoba širom sveta, nakon malarije, jeste RSV koji oduzima živote oko 30 beba godišnje u Velikoj Britaniji.

Foto: Pixabay

Uprkos ovoj činjenici, ne postoji vakcina protiv RSV i ne postoji efikasan tretman lečenja. Prerano rođene bebe, poput Eli, su najugroženije, možda zato što njihov imuni sistem još nije razvijen, što ih čini ranjivijim na infekcije.

Britanski istraživači, međutim, otkrićem da jedinjenja koja se nazivaju katelicidini štite od RSV mogli bi da revolucionišu borbu protiv virusa. Katelicidini prirodno postoje u nosu, gde razbijaju RSV čestice koje se udišu, sprečavajući ih da se uhvate i izazovu infekciju.

- Ako utvrdimo da katelicidini pomažu u lečenju, mogli biste ga koristiti za svu novorođenčad sa simptomima - kaže profesor Dejvidson.

- Mogli bismo ovo da kombinujemo sa jednostavnim testom RSV kod kuće.

Mala Eli je odvezena u bolnicu na odeljenje intenzivne nege i bila je narespiratoru. Takođe je dobila antibiotike koji nisu efikasni kod virusnih, ali štite od sekundarnih infekcija što je bio slučaj sa ovom devojčicom.

Tek nakon 6 dana intenzivne nege uz antibiotike, Eli je počelo da biva bolje. Roditleji su bili presrećni.

Za ovu infekciju, tvrde lekari, kod 2-3% dece potrebna je bolnnička nega.

Vakcina za ovaj virus još nije proneđena, ali se roditelji uzdaju u sprej za nos koji daje obećavajuće rezultate, a koji trenutno finansira dobrotvorna organizacija za decu Action Medical Research.

(Telegraf.rs)