Tragična priča koja je potresla Beograd pokrenula važne polemike: Šta je sa komšijskim odnosima?
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Margit
Sta reci neznam kome je teze ljudima koji nazalost obole od demencije ili porodica koja brine o njima. Moja mama je dementna, pa sta da kazem, spakuje stvari i krene negde, ona hoće negde, ma nezna ni sama gde. Ili ufiksira da nema dovoljno lekove i stalno ih prebrojava, ili sad ce sneg i ako je avgust trazi drva do plafona u sobi. Ili cim izadjete iz sobe krene za vama i zove iz sveg glasa a morate u kuhinju, prodavnicu. Ma treba strpljenje i svaka cast ljudima koji brinu o njima. A kad krenu opticke halucinacije, prava tuga.