Kako potpuno zdravo dete može da umre u snu: Da li je opasni sindrom uzrok smrti devojčice u vrtiću?

Foto: Pixabay

Nakon vesti da je u vrtiću u Zemunu danas preminula jednogodišnja devojčica u snu, javnost je ostala u šoku. Nažalost, ovo je samo jedan od nekoliko takvih slučajeva koji su se u poslednje 4 godine dogodili u Srbiji.

Preporučujemo

Podsetimo, poslednji u nizu bio je 9. avgusta ove godine kada je u ulici Dragoslava Bogavca u Kraljevu, zatečen dečak star mesec dana bez znakova života. Prema našim informacijama, majka je utvrdila da beba ne daje znake života, nakon čega su roditelji pozvali hitnu službu.

Da li je SIDS uzrok zbog koga je dete nepomično zaspalo u krevetu, te vaspitačice nisu mogle da je probude, nije još potvrđeno i u pitanju su samo prve pretpostavke.

Slučaj jednogodišnje devojčice koja je danas preminula u Zemunu prizvao je u sećanje i smrt malenog Dejana Todorovića (3), sina proslavljenog glumca Srđana Žike Todorovića, kao i jednogodišnje Danice B. i dvogodišnjeg Matije M. koji su takođe iznenada preminuli u vrtiću.

Kako je moguće da zdrava deca samo zaspe, srce im stane i ona prestanu da dišu? Postoji li nešto što roditelji mogu da urade da predvide ovu situaciju, pitanja su koja javnost postavlja.

- Iskreno, teško. Jedino što eventualno može da pomogne je da se obrati posebna pažnja još na rođenju deteta. Ukoliko se na tim prvim analizama pokaže da dete ima izvesne probleme sa disanjem, srcem ili cirkulacijom, onda pedijatar može da naloži intenzivnije praćenje. Veću pažnju tada mogu da obrate i roditelji na to kako dete diše, kako se ponaša i uzima hranu. Pedijatar za to vreme vodi računa o srčanim i plućnim funkcijama i, ako primeti promene, reaguje na prve znake. Pažljivije posmatranje je jedino što može da se učini - rekao je za "Telegraf" pedijatar dr Dejan Jonev.

Sindrom iznenadne smrti, koji se javlja i kod odojčadi, i kod dece starije od 12 meseci, još je nepoznanica za modernu medicinu. Kada dete umre od ovoga, kompletna autopsija, pretrage mesta smrti i analiza istorije bolesti lekarima obično ne pruže nikakvo objašnjenje gubitka mališana, koji je pre nego što je umro bio potpuno zdrav.

Šta kažu statistike?

Foto: Pixabay

Prema statistici na 100.000 živorođene dece od iznenadne smrti premine 38,7 ( podaci centra za kontrolu bolesti CDC).

Smatra se da jeiznenadna smrt uslovljena postojanjem više faktora. U svetu trenutno postoji veliki broj istraživanja uzroka iznenadne smrti, jer i pored svih raspoloživih dijagnostičkih mogućnosti i obdukcionih nalaza, uzrok veoma često ostane nerazjašnjen.

Kada govorimo o uzrocima iznenadne smrti odojčeta ispitivanja idu u pravcu: respiratornih poremećaja po tipu centralnog hipoventilacionog poremećaja, poremećaja centralnog nervnog sistema i centra za kontrolu budnog stanja tj. spavanja, ugušenja (najčešće kao posledica regurgitacije želudačnog sadržaja i aspiriranja u disajne puteve), poremećaje srčanog ritma a najčešće poremećaja longQT, itd. Kod starije dece u obzir dolaze i retke metaboličke bolesti, kardiomiopatije, poremećaji srčanog ritma.

Prevencija

Prevencija za iznenadnu smrt odojčeta predstavlja niz mera: spavanje na ledjima, dojenje (deca koja doje su budnija), tvrda osnova kreveta, spavanje u sopstvenom krevetu ili kolevci, ne korišćenje prekrivača, ne korišćenje cucle, održavanje temperature u prostoriji 18-22C, korišćenje bebi alarma.

Prevencija kod starije dece je režim spavanja i ishrane koji podrazumeva da dete ne leže odmah posle obroka, prijavljivanje pedijatru težeg buđenja i sličnih simptoma koji su nažalost nekada neprepoznatljivi i nespecifični.

U prevenciju se mora uvrstiti i sprovođenje edukacije građana za pružanje osnovne prve pomoći i reanimacije.

Foto: Shutterstock

Značajno je da se pogođenim porodicama i okruženju pruži psihološka potpora za prevladavanje ovako teškog stresnog stanja sa kojima se i lekari, obučeni za borbu za život i u stalnom kontaktu sa smrću, teško nose kao ljudi.

Uzrok iznenande smrti je po definiciji nepoznat, ali po nekim istraživanjima neotkriveni problemi srca, izazvani genetskim abnormalnostima, infekcijom ili neurološkim stanjem, koji mogu da utiču na srčani ritam, nešto su što treba imati u vidu. Takođe se sumnja da i febrilni napadi u tome mogu da igraju određenu ulogu, ali ništa od ovoga nije sasvim sigurno.

Iznenadnu smrt dece je nemoguće predvideti ili smanjiti rizik od nje. Ovaj sindrom je istovremeno veoma redak.

(Telegraf.rs)