Srbija svake godine izgubi grad veličine Zaječara: Krivac je grupa bolesti koja se može sprečiti

Foto: Shutterstock

Godišnje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52.000 ljudi, što čini da prosečno grad veličine Zaječara nestane svake godine, a stručnjaci poručuju da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca.

Preporučujemo

Svetski dan srca koji se obeležava danas ima za cilj da podseti građane na važnost zdravih životnih navika i redovnih pregleda, koji se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, holesterola, telesne težine, kao i izbegavanja pušenja i većoj fizičkoj aktivnosti.

Načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS Arsen Ristić kaže da građani mogu sebi spasiti život ukoliko smanje kardiovaskularni rizik i blagovremeno primene mere zaštite, piše Tanjug.

Ristić ističe da iskustvo pokazuje da su kardiovaskularne bolesti zdravstveni problem broj jedan i da ako se taj problem tako tretira, onda se i tim bolesnicima može pomoći.

- Mnogo toga je do sada učinjeno i mnogo toga tek treba da se učini. U Srbiji postoje kadrovski kapaciteti da se ovi pacijenti što bolje leče, međutim sam problem se mora staviti na vrh piramide zdravstvenih problema - rekao je Ristić za Tanjug na konferenciji za novinare održanoj ispred Starog dvora.

On napominje da prosečno u Srbiji grad veličine Zaječara nestane svake godine zbog smrti pacijenata sa kardiovaskularnim problemima i iznosi podatak da globalno godišnje čak između 18 i 19 miliona ljudi umre od posledica te bolesti.

Foto: Pixabay

Međutim, navodi i da statistika pokazuje da se četvrtini tih bolesnika može pomoći, pre svega, dodaje, adekvatnim i preventivnim programima i blagovremenoj ranoj dijagnostici.

- Od 2012. do sada desio se čitav niz novih pronalazaka koji su, pre svega u oblasti lečenja mnogo toga uradili, pružajući nove terapijske opcije gde možemo da ljudima koji su razvili srčanu slabost popravimo tegobe, njihovu srčanu funkciju i da u krajnjoj liniji produžimo život - naveo je Ristić.

Predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije Petar Seferović navodi da su bolesti srca hronične dugotrajne bolesti i da one nastaju usled dugotrajnog zanemarivanja mera koje, kako kaže, čovek treba da radi da bi živeo što duže i bolje.

One se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, izbegavanju pušenja, fizičkoj aktivnosti, napominje Seferović i ističe da su statistike za Srbiju izuzetno loše.

- Zanemarivanje osnovnih preventivnih mera je razlog svega toga. Ne smemo da izgubimo iz vida da je zdravlje najveće blago i da sve ono što mi želimo da uradimo možemo da uradimo ako smo zdravi - rekao je Seferović za Tanjug.

Istakao je da se mora dodatno raditi na edukaciji naših lekara, ali i da je srpska medicina jaka i bazirana na savremenim klauzulama i preporukama.

Smrtonosnije od malignih bolesti

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić podsetio je da u Beogradu godišnje 3.000 ljudi doživi infarkt srca, a hiljadu ljudi umre od bolesti srca. On je ukazao na značaj zdravih navika i primenu preventivnih mera i pozvao sugrađane da se više bave fizičkom aktivnošću i da odvoje vreme za zdravlje.

- Preventivne mere su značajne, jer postoji deo na koji možemo da utičemo. Fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom može se smanjiti učestalost ovih oboljenja. Sinoć smo imali preformans ispred Starog dvora gde je u 3D formatu prikazan rad srca i ono što može da spreči bolesti srca. Zdravstveni sistem je pokazao da se može boriti i sa virusom korona i sa drugim bolestima. Bez obzira na trenutnu tešku situaciju, ne treba zaboraviti ostale bolesti. Od kardiovaskularnih bolesti godišnje umre 52.000 ljudi, a 20.000 od malignih bolesti – rekao je Radojičić i dodao da je cilj da se ljudima skrene pažnja na značaj preventivnih mera.

Foto: Pixabay.com

Ovogodišnji Dan srca obeležava se pod sloganom "Svim srcem za zdravo srce" i ima za cilj da informiše javnost o važnosti kardiovaskularnih bolesti, kao vodećim uzrocima smrti.

Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" iznela je podatak da su prognoze da će do 2030. godine broj pacijenata koji izgube borbu sa kardiovaskularnim bolestima, biti povećan na 23 miliona na godišnjem nivou, od trenutnih 17,9 miliona.

Napominje da u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti godišnje umre 52.330 ljudi, što, kako kaže, čini učešće od 51,6 odsto u ukupnom mortalitetu Srbije.

Vojvođani posebno ugroženi

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji, a taj broj je još izraženiji u Vojvodini. Od infarkta u našoj zemlji svake godine umre više od 50.000 ljudi, a bolesti srca i krvnih sudova čine više od 50% svih uzroka smrti i u Vojvodini.

Zbog toga je Pokrajinska vlada u prethodnom periodu uložila znatna sredstva u kupovinu medicinske opreme i obnovu zdravstvenih ustanova, gde se leče kardiovaskularni pacijenti, ali i u edukaciju zdravstvenih radnika.

U narednom periodu još aktivnije će se raditi na prevenciji kardiovaskularnih bolesti jer se smanjenjem faktora rizika i preventivnim pregledima može uticati i na smanjenje rizika obolevanja, ali i smrtnosti, koja je u Vojvodini posebno izražena.

U znak podrške borbi protiv bolesti srca i krvotoka zgrada Pokrajinske vlade je simbolično osvetljena crvenom bojom.

(Telegraf.rs)