“Ma, nije ti ništa, to je samo stres”: Ovo su razlozi zbog kojih žene doživljavaju srčani udar

Foto: Shutterstock

Klasični srčani udar, kada se koronarna arterija iznenada začepi uzrokujući bol u grudima, vilici i levoj ruci, tri do četiri puta se češće javlja kod muškaraca nego kod žena. I žene imaju navedene simptome, ali se pored njih javljaju još i mučnina i stezanje u grudima.

Preporučujemo

Kod žena koje imaju bolove u grudima verovatnije je da je infarkt nastao zbog grča krvnih sudova nego usled začepljenja.

Poznato je da stres može da odigra veliku ulogu u iniciranju bolesti srca kod pripadnica nežnijeg pola. Broj srčanih udara kod žena u srednjim godinama raste, i dok su prekomerna težina i manjak fizičke aktivnosti inicirajući faktori, i stres ostavlja trag - a čini se da češće pogađa ženska srca nego muška. Ali, isto tako, lekari će pre simptomatologiju koju žena opiše prilikom anamneze podvesti pod stres nego što će je ozbiljnije ispitati.

Tihi ubica

Studije pokazuju da svega 25 odsto žena adekvatno leči povišen krvni pritisak. Razlog ne bi trebalo tražiti samo u fiziologiji, već pre svega u dijagnostici; istraživanja su pokazala da će lekari pre dijagnostikovati hipertenziju kod muškaraca, a da će kod žena povišene vrednosti krvnog pritiska povezati sa stresom i neće im ni dati terapiju protiv hipertenzije.

Takođe, istraživanja su pokazala da je kod polovine žena dijagnostikovana hipertenzija tek pošto su preživele srčani udar.

Zašto su žene u većoj opasnosti od infarkta?

Kako starimo, naš srčani mišić počinje da se smanjuje, a krvni sudovi gube sposobnost širenja i postaju kruti. Kada žena uđe u menopauzu, ovaj problem postaje sve izraženiji, ali, nažalost, najčešće ne i dijagnostikovan na vreme. U pedesetim i šezdesetim godinama gubitak elastičnosti krvnih sudova brži je kod žena nego kod muškaraca, posebno u malim krvnim sudovima koji dovode kiseonik do srca.

foto: pixabay.com

Bol u grudima koji se javlja kod žena koje dožive srčani udar u direktnoj je vezi sa estrogenima; gubitkom ove grupe hormona vazodilatacija počinje da slabi. Zato i ne bi trebalo da čudi, objašnjavaju kardiolozi, što se žene češće žale na umor i bolove u grudima, opisujući te bolove kao da im “neko steže srce”. Muškarci se retko žale na takvu vrstu bolova.

Pregledi koji spasavaju život

Da bi ustanovile da li im preti srčani udar, žene bi trebalo da odu na ultrazvučni pregled vratnih karotida ili na CT i da u svoju dnevnu rutinu uključe aerobne vežbe i opuštanje. Poslednje dve stavke su važne, jer omogućavaju da se žena oslobodi napetosti, unese veću količinu kiseonika u organizam i tako sačuva svoje srce.

Otprilike u 60. godini života većina žena se žali na talase vrućine, crvenilo u licu, nagle promene raspoloženja, pa pomisle da im se menoapuza vratila. Ali, upozoravaju kardiolozi, to nije tačno - upravo u 60. godini života svaka treća žena dobija hipertenziju. Zašto se to događa? Posle menopauze, nadbubrežne žlezde se aktiviraju i puls se ubrzava, što može da dovede do aritmije, otežanog disanja, bola u grudima i bolova između lopatica. Niže doze beta-blokatora mogu da budu rešenje za ove probleme.

Hronične glavobolje, migrena ili problemi sa koncentracijom u mladosti mogu da “dođu na naplatu” u kasnijim godinama života u vidu pojave povišenog krvnog pritiska, pokazalo je istraživanje obavljeno pre četiri godine u Velikoj Britaniji. Rano dobijanje prve menstruacije, neredovni ciklusi i endometrioza povezanio su sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti u kasnijem životnom dobu. Rizik se dodatno povećava kod žena koje su dva ili više puta išle na abortus.

I poremećaji štitne žlezde kod žena takođe su povezani sa srčanim oboljenjima.

(Telegraf.rs)