PCR test je ponovo okupio bivšu Jugoslaviju, da li je vreme za biološke pasoše?

Pre neki dan sam bio na međunarodnoj utakmici u Hrvatskoj. Osim uobičajene dobrodošlice, domaćini su bili posebno zadovoljni, jer su imali Jugoslaviju u malom, delegat je bio iz Bosne, posmatrač sudija iz Slovenije i ja iz Srbije.

Stadion je bio „uobičajeno“ prazan, o čemu sam već pisao u članku o navijačima i Liverpulu.

Preporučujemo

Utakmica je bila uzbudljiva i bez želje da je komentarišem moram da kažem da me kao nekog ko se bavi sportskom medicinom uvek iznenadi koliko fudbaleri sa našeg podneblja malo trče kada igraju za domaći tim i koliko se sve to preokrene kada igraju za strani.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Međutim sve ovo ne bi bilo moguće da svi prisutni na stadionu u nisu uradili PCR pred utakmicu. Pri tom ne mislim samo na fudbalere i članove tima, već i na prisutne lekare, policajce, vatrogasce, ljude iz keteringa, čuvare i sudije iz Španije. I to mi se čini kao rešenje za kontrolisanje infekcija korona virusom, osim neophodnog nošenja maski i držanja distance.

Deluju po malo šizofrene mere koje svaka država sprovodi za sebe, pa čak zlurado kritikuje komšijske. Hrvatska je uvela obavezan PCR građanima Srbije kada smo mi imali oko 400 slučajeva dnevno, a oni tridesetak. U istom trenutku Bosna nam je dozvoljavala da pređemo granicu bez PCR testa. Kada se situacija preokrenula ovih dana, i Hrvatska i Bosna beleže oko 300 zaraženih građana na dan, a Srbija oko osamdeset, građanima Srbije i dalje treba PCR test za ulazak u Hrvatsku, ali Hrvatima ne treba za ulazak u Srbiju.

Zar ne bi bilo logično da svi urade test neposredno pred put i tako pokažu domaćinu da nisu doneli infekciju. S druge strane, Srbija ne traži PCR test strancima koji dolaze kod nas, ali od svojih građana traži da se upisuju u neku bazu iako su oni jedini uradili PCR test pred put, bez obzira da li su putovali u Crnu Goru ili Hrvatsku.

Foto: Tanjug/AP

Čini se da je model sa utakmice jedini logičan jer garantuje okupljanje ljudi iz raznih zemalja na jednom mestu, smanjuje rizik na minimum i omogućava nam da ponovo radimo i živimo. I ne samo to, PCR test omogućava polaznu osnovu za harmonizaciju mera između država, jer sve što može na fudbalskoj utakmici može i u realnom životu. Čovek ne može da bude više rizičan u drugoj zemlji nego u svojoj osim ako se ne ponaša rizično.

Propisivanje i poštovanje istih mera između evropskih država omogućilo bi povratak života u normalu. Ovako svaka država, ma kako bila mala, gleda preko plota šta rade komšije i pokušava bolje. I to jeste pitanje struke, gde pod strukom podrazumevam delovanje koje na nenametljiv i empatičan način ostvaruje rezultat. I možda je tu trenutak da se Evropska unija ugleda na sportske organizacije koje su pronašle rešenje kako da nastave takmičenje i bar daju privid ljudima da će sve biti kao pre.

Foto: Shutterstock

U sportu već odavno postoji biološki pasoš u kome se prate svi parametri iz urađenih analiza kod jednog sportiste. Iako u početku osporavan, danas predstavlja moćno sredstvo za sprečavanje dopinga u sportu.

Tako je od kada je uvedeno praćenje krvnih parametara preko 30% sportista kažnjeno samo na osnovu varijacija u biološkom pasošu, ali i kod mnogih su otkrivena razna medicinska stanje zahvaljujući redovnom praćenju bioloških parametara.

Znam da će mnogi ući u raspravu o biološkom pasošu i za stanovništvo u celini, ali izgleda da je PCR na korona virus samo prvi test koji će se u budućnosti pratiti da bi se sačuvalo zdravlje ljudi. I nije za to potreban dokaz sa fudbalske utakmice, dovoljno je da pogledate naučnofantastičnu beletristiku i videćete da su veliki pisci sve već predvideli.

Zbog toga je verovatno mnogo korisnije da se otpočne rasprava kako bi trebalo da izgleda budući putnički pasoš, jer očigledno neće moći da se putuje bez PCR-a, ali i da se predviđene mere harmonizuju između zemalja. I kako je Orvel govorio „lečenje ima tri faze - učenje, shvatanje i prihvatanje.“ Mi smo sada verovatno u drugoj i trebalo bi da prihvatimo nešto iz fudbala, koji nije samo zadovoljstvo već velika borba, da opet parafraziram Džordža Orvela.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)