Kako su virusi smrtonosniji od korone nestali sami od sebe i zašto to neće biti slučaj sa kovidom?

Foto: Tanjug/AP

Naučnici tek počinju da otkrivaju zašto neki virusi jednostavno nestaju dok drugi mogu da se zadrže i vekovima.

Preporučujemo

Bila je to 1002. godina. Engleski kralj Etelred II, poznatiji kao Nespremni našao se u ratu dok su vikinške vojske tumarale po ostrvu tražeći novi dom.

Osetili su brzo da je engleski kralj primamljivo slab. Ali Etelred je odlučio da pokaže zube, pa je tako 13. novembra naredio da se skupe i ubiju svi Danci u zemlji. Stotine ih je stradalo, a incident je ušao u istoriju kao masakr na Dan svetog Bricea. Ipak, Etelredov brutalni čin, pa je ubrzo svrgnut sa trona.

Ali ono što je bio loš dan za jednog Vikinga bio je poklon modernim arheolozima. Preko hiljadu godina kasnije, 37 kostura - za koje se smatralo da pripadaju nekim od pogubljenih žrtava otkriveno je na teritoriji koledža "Seint Džon" u Oksfordu. Sahranjena sa njima bila je i jedna tajna.

Kada su naučnici ranije ove godine analizirali DNK iz ostataka, otkrili su da je jedan od muškaraca imao dvostruku nesreću. Ne samo da je nasilno ubijen već je istovremeno bolovao od malih boginja.

I bilo je tu još jedno iznenađenje. Ovo nije bio virus malih boginja koji nam je poznat iz novije istorije - vrsta koja je odlučnim programom vakcinacije 70-ih dovedena gotovo do istrebljenja. Umesto toga, on je nosio posebno različit soj koji je ranije bio nepoznat i koji je prećutno nestao pre nekoliko vekova. Čini se da su male boginje do sada dva puta izumirale.

Do sada bi već trebala da bude poznata priča o tome kako se pojavljuju nove virusne pretnje - bliskim kontaktom sa zaraženim životinjama, pa putem "nultog pacijenta" koji ga prvi unese u ljudski organizam kreće da se širi svetom. Ali ono što se dešava na kraju postojanja virusa tek počinje da privlači pažnju.

Zašto neki virusi jednostavno nestanu? Šta se sa njima dešava?

Ebola u DR Kongo / Foto: Tanjug/AP

Kako pretnja koju predstavljaju ovi sićušni primitivni oblici života postaje sve jača, naučnici se utrkuju da saznaju.

Jedan od poslednjih virusa koji je nestao sam od sebe bio je SARS. Svet je prvi put postao svestan njegovog postojanja 10. februara 2003. godine nakon što je kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Pekingu primila mejl u kojem se opisuje "čudna zarazna bolest" koja je u razmaku od nedelju dana ubila 100 ljudi.

Najraniji slučajevi dogodili su se u Guangdongu, priobalnoj provinciji na jugoistoku Kine, poznatoj po mnogim restoranima u kojima se služi egzotično meso. U to vreme, na vlažnim pijacama vrvelo je od rakuna, jazavaca, jelena i zmija koje su često ubijali na licu mesta, na samo nekoliko metara od mesta gde su ih ljudi jeli.

Uobičajeno je bilo zateći obezglavljene i mrtve životinje koje samo leže. Čak i u najranijim danima epidemije bilo je jasno kako se SARS pojavio.

Kombinacija sofisticiranog traženja kontakata i posebnost virusa, doveli su do njegovog izumiranja.

Virus je zarazio 8.096 ljudi od kojih je 774 umrlo. A moglo je biti mnogo gore.

Poput svog bliskog rođanja SARS-CoV-2, SARS je imao neophodne osobine da izazove svetsku dominaciju - bio je RNK virus, što znači da je morao brzo da evoluira i širio se kapljičnim putem, što ga je činilo infektivnim.

U to vreme mnogi stručnjaci bili su zabrinuti da bi virus mogao da izazove razaranja na istom nivou kao i pandemija HIV-a ili čak pandemija španske groznice 1918. godine koja je zarazila trećinu svetske populacije i ubila 50 miliona ljudi.

Umesto toga, SARS je nestao podjednako naglo kako se i pojavio. Do januara 2004. godine bilo je samo nekoliko slučajeva u celom svetu, a do kraja meseca objavljena je poslednja sumnja na prirodnu infekciju.

Foto: Ronny Adolof Buol / AFP / Profimedia

Dr Sara Cobej, epidemiolog sa Univerziteta u Čikagu, kaže da je do izumiranja SARS-a došlo kombinacijom pametnog traženja kontakata, ali i same hirovitosti virusa.

Kada su se ljudi zaražavali SARS-om bili su veoma bolesni. Virus je imao zapanjujuće visoku stopu smrtnosti - gotovo svaki peti pacijent je umirao, ali to je značilo da je bilo relativno lako identifikovati zaražene i staviti ih u karantin.

Nije bilo dodatnog širenja od strane ljudi bez simptoma, a kao bonus SARS-u je trebalo mnogo vremena da se inkubira pre nego što je postajao zarazan. Upravo je to davalo dovoljno vremena u potrazi za kontaktima kako bi se proverilo ko je zaražen i kome bi mogao da ga prenese kada iskaže simptome.

Slučaj Lijua Jianluna koji je virus dobio i pre nego što se za njega znalo, pokazuje koliko drugačije je mogla da izgleda epidemija SARS-a.

64-godišnji specijalista za respiratornu medicinu zarazio se nakon lečenja pacijenta u bolnici u kojoj je radio u provinciji Guangdonk.

21. februara 2003. godine, Jianlun je otputovao u Hong Kong da prisustvuje venčanju i prijavio se u sobu na 9. spratu hotela "Metropol".

Iako je pet dana imao blagu temperaturu i blage respiratorne probleme, bio je dovoljno uviđajan da se pojavi na venčanju.

Ali, sutradan su mu se simptomi pogoršali, pa je otišao do obližnje bolnice i zatražio da bude izolovan.

Do tada je već nehotice zarazio 23 osobe, uključujući i goste iz Kanade, Singapura i Vijetnama koji su potom virus preneli nazad u svoje zemlje i razboleli se.

Konačno, SZO je procenila da se oko 4.000 slučajeva može povezati sa Jianlunom koji je i sam podlegao virusu. Bez globalnog napora da se eliminiše SARS i prirodi virusa koja je to olakašala, nema sumnje da je pandemija mogla da izmakne kontroli.

Odavde je krenuo SARS-CoV-2 / Foto: Tanjug/AP

Osim SARS-a samo su još dva virusa prirodno izumrla, a to su male boginje i goveđa kuga (uglavnom pogađaju goveda). Rat protiv ova dva virusa dobijen je upotrebom vakcina koje su takođe postavljene da eliminišu dečju paralizu, pa se tako broj smanjio za 99 odsto od 80-ih. Male boginje pak, usporavaju niko drugi do antivaksera.

Pa, šta je sa ostalim virusima koji muče čovečanstvo - da li će ebola nestati? A svinjski grip?

Nažalost, malo je verovatno da će neki virusi ikada izumreti jer mi nismo njihov jedini domaćin.

Otkako je ebola otkrivena 1976. godine, bilo je najmanje 26 epidemija ove bolesti širom Afrike.

Ebola se obično javlja kada virus pređe sa životinje, obično slepog miša na čoveka koji zatim zarazi drugu osobu. Sve dok postoje slepi miševi, taj virus može zauvek biti sa nama, bez obzira da li je ikoga zarazio.

U zapadnoafričkoj zemlji Gvineji, analiza Eme Glenon i njenih kolega sa Univerziteta u Kembridžu otkrila je da su suptilno različite vrste ebole verovatno prešle sa životinje na osobu otprilike 118 puta, a da to niko nije ni primetio.

Zaista, količina genetskih varijacija između sojeva odgovornih za različite epidemije sugeriše da su ovi događaji alarmantno česti.

Iako je 10. epidemija ebole koja je mučila Demokratsku Republiku Kongo konačno gotova 25. juna ove godine, ne postoje dokazi da se soj koji je prouzrokovao epidemiju i zadržao na ljudima

Jedanaesta epidemija trenutno je ograničena na severozapad zemlje, a smatra se da je uzrokovana potpuno novom vrstom ebola koja je prešla od životinje potpuno nezavisno od svih ostalih.

Lokalne zdravstvene vlasti i SZO suočavaju se sa nekoliko drugih izazova kada je u pitanju borba protiv ebole.

Nedostatak finansijskih sredstava otežao je nadzor nad slučajevima ebole, dok prisustvo naoružanih grupa u pogođenim oblastima čini nebezbednim za zdravstvene radnike.

Od 6 vrsta ebole, postoji vakcina samo za jednu od njih i to onu koja je ubila 11.000 ljudi između 2013. i 2016. godine.

Ebola / foto: Wikipedia/CDC/Cynthia Goldsmith

To znači da je jedini način da se istrebi virus njegovo uklanjanje iz divljine, a to je nemoguć zadatak.

Slično tome, smatra se da je MERS, koji se na naslovnicama pojavio 2012. godine prvi put, ranije u više od 100 prilika prelazio na ljude.

SARS je izumro jer nije imao nijednog drugog očiglednog domaćina. Smatra se da je on do ljudi stigao putem sisara mamala koji živi na drveću palme, a koji se smatra delikatesom u Kini. Virus nije smatrao da mu je ova životinja domaćin jer one ne mogu da se zaraze njime, ali je ova jedinka bila jedna od retkih koja ga je direktno uhvatila od šišmiša.

Isto se ne može reći za Covid-19 za koji se smatra da je prvobitno pripadao slepim miševima, pre nego što je nakratko prenet na drugu životinju, a na kraju na ljude.

Za kovid-19 rezervoar smo sada mi. Virus se toliko odomaćio kod ljudi da je pitanje da li ga ljudi uopšte ponovo mogu preneti životinjama. Bolje bi nam bilo da ne možemo jer tako može doći do tzv. "obrnutog prelivanja" koje bi otežalo njegov nestanak.

Ipak, to nas dovodi do mogućeg drugog scenarija koji uključuje viruse koji kontinuirano postoje u ljudima. Iako mogu biti zauvek s našom vrstom, ispostavilo se da pojedinačne loze virusa redovno nestaju.

Uzmite grip, od kojeg postoje dve glavne vrste.

Prvo postoji grip A, koji zarazi i mnoge druge životinje kao i ljude - uglavnom vodene ptice, od patki i gusaka do retkih antarktičkih divljih životinja, ali je uvek sa nama u jednom ili u drugom obliku. Ova vrsta je odgovorna za većinu slučajeva sezonskog gripa, a takođe uzrokuje i pandemiju.

Foto: Shutterstock

Zatim postoji grip B, koji samo zaražava ljude i nikada ne izaziva pandemiju.

Godinama se smatralo da se sojevi gripa A sa kojima živimo neprestano razvijaju kako bi mogli mnogo bolje da nas zaraze. Ali najnovija naučna istraživanja pokazuju da to nije slučaj.

Ispostavilo se svako ko je umro pre 1893. godine nikada nije bio zaražen nijednim sojem gripa A koji postoji danas. To je zato što je svaki vrus gripa koji je postojao kod ljudi do pre otprilike 120 godina izumro.

Nestao je i soj koji je prouzrokovao pandemiju 1918. godine, kao i onaj koji je doveo do izbijanja ptičjeg gripa 1957. godine, koji je usmrtio 116.000 ljudi u SAD-u, nakon čega je došao svinjski grip.

Utvrđeni sojevi gripa imaju tendenciju da nastave da se razvijaju na mnogo različitih puteva, a mnogi će onda i nestati.

Na svakih nekoliko decenija razvijaće se nova vrsta gripa koja će zameniti stare, obično napravljena od kombinacije starih i novih, svežih od životinja.

Zanimljivo je da umesto da se vremenom prilagođava ljudima, čini se da je H1N1, tip koji je 1918. izazvao pandemiju španske groznice, a nedavno i svinjski grip, tiho nakupljao mutacije koje su bile beskorisne ili čak aktivno štetne po njegov opstanak.

Neki načunici sada sugerišu da bi nam ubrzanje ovog procesa moglo omoućiti da koristimo brzu evoluciju endemskih ljudskih virusa u sopstvenu korsit. Ideja postoji već neko vreme kao način da se rešimo gripa i prehlade, a nedavno je predložena i kao metod borbe protiv kovida.

Ipak, ova zapanjujuća stopa mutacije mač je sa dve oštrice. Iznad određene brzine, mutacije postaju štetne, što dovodi do sojeva virusa koji su opterećeni genetskim greškama koje ometaju njihovo širenje. Na kraju, ovo može dovesti do nijhovog izumiranja.

Veštačko ubrzanje virusne evolucije lekovima koji ih podstiču na mutaciju čak i većom brzinom od uobičajene moglo bi imati neke koristi. Prvo, mogao bi oslabiti virus dovoljno da smanji količinu koja cirkuliše unutar pojedinih obolelih.

Foto: Guliver/Dimas Ardian/Getty Images

To bi moglo olakšati lečenje onima koji imaju teške boelsti. Već postoje neki dokazi da bi ovo moglo funkcionisati - klinička ispitivanja u SAD-u i Jpaanu otkrila su da je lek favipiravir efikasan protiv soja gripa H1N1.

Ipak, bez obzira na to koliko se trudimo neki naučnici su sumnjičari da ćemo ikada moći da kažemo da će neki virus zauvek nestati.

- Izraz "izumro" možda je prevara - kaže dr Ijan Lipkin, epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku - Virus mogu biti prisutni na mnogim lokacijama, mogu vrebati ljude, namirnice koje se čuvaju u zamrzivačima, divlje i domaće životinje. Zaista je nemoguće reći da je jedan virus izumro.

On ističe da bočice sa malim boginjama još uvek postoje u zamrzivačima na najmanje dve lokacije u svetu, a u toku je debata o tome da li će to dovesti do njihovog izumiranja.

Budući da je većina programa vakcinacije završena još 70-ih, mnogi su zabrinuti da bi ove retke zalihe mogle imati potencijal da izazovu još jednu globalnu pandemiju.

Ko zna, možda će kovid-19 inspirisati novu naučnu revoluciju, a koncept prehlade ili gripa zaista postane stran koliko i briga o malim boginjama.

(Telegraf.rs)