Koja je to "neobjašnjiva bolest" koju je mogla da izazove oksfordska vakcina protiv korona virusa?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Nakon šokantne vesti da su obustavljena klinička ispitivanja tzv. oksfordske vakcine koju je u saradnji sa ovim univerzitetom razvila farmaceutska kompanija AstraZenca, a u koju zapadni svet ulaže najviše nade, stručnjaci kažu da ovako nešto ne bi trebalo da nas čudi - postoji velika mogućnost da će vakcina kod nekih ljudi izazvati određene nuspojave.

Preporučujemo

Naučnici su juče objavili da je stopirano testiranje vakcine jer je jedan od učesnika razvio "neobjašnjivu bolest" od koje nije životno ugrožen i na putu je ka oporavku.

Kada je u pitanju vakcina protiv korona virusa, govoreći jezikom virusologa, nema sumnje da će ona biti reaktogena, odnosno da će sigurno izazivati kratkotrajne neprijatnosti kod određenog dela ljudi.

Ta vrsta nelagodnosti konkretno kod vakcine protiv korona virusa mogla bi da uključuje glavobolju, bol u ruci, umor, preterani osećaj toplote i hladnoće.

Zašto se uopšte javljaju neželjeni efekti?

Zanimljivo je da simptomi koje čovek može da iskusi nakon primanja vakcine, ne nastaju zbog same vakcine koja je prilično bezazlena uzimajući u obzir njene sastojke - T-ćelije, antitela i adenovirusi.

Štaviše, vakcina nije "živa" stoga osoba koja je primi nikako ne može dobiti korona virus.

Neželjeni efekti su zapravo signal da se imuni sistem naglo ubrzao i tako izazvao opštu pometnju u organizmu. Očigledno je kod čoveka koji je primio oksfordsku vakcinu reakcija na vakcinu bila preterana.

Foto: Tanjug/AP

- Mislim da je jedna od stvari koju moramo da shvatimo ta da su vakcine reaktogene. Svi ćemo imati neki vid reakcije - istakla je Ketrin Edvards, naučna direktorka Programa za istraživanje vakcina u Nešvilu dodajući da se ipak isplati primiti vakcinu jer "nuspojave će proći, ali ćemo ostati zaštićeni".

Neželjeni efekti, ali i imunitet na korona virus

Neželjeni efekti su deo svake vakcine. Na primer, oksfordska vakcina koristi bezopasni adenovirus uzet od šimpanzi kao okosnicu, uz veliki podsticaj antitela i T-ćelija.

- Kao i sa svim drugim vakcinama, shvatili smo da ako ljudima kažemo šta mogu da očekuju, oni će biti manje zabrinuti kada se pojave neželjeni efekti - ističe Kejtlin Neuzil, direktorka Centra za razvoj vakcina na Univerzitetu u Merilendu.

Foto: Tanjug/AP

Savršen primer za to jeste vakcina protiv herspesa zostera Shingrix koja čini da se ljudi osećaju prilično loše nekoliko dana od ubrizgavanja. Uprkos tome, od trenutka kada je vakcina puštena na tržište kompanija nije mogla da prati korak sa potražnjom. Tek su pre par meseci objavili da ona više nije deficitarna.

Stoga je pravo pitanje sa koliko ste neprijatnosti spremni da se suočite, ali da budete imuni na kovid?

(Telegraf.rs)