Šta nam donosi jesen u pogledu pandemije: Više obolelih u celoj Evropi ali ne i drugi talas

Foto: Tanjug/AP

Sve še vise približava jesen, period godine kada se ljudi često bore sa različitim respiratornim virusima. Pošto se pandemija korona virusa nije smirila ni tokom leta, mnogi se opravdano pitaju šta nas čeka na jesen i zimu.

Preporučujemo

Da li će doći do novog talasa na jesen?

Očigledno je da za razliku od sezonskog gripa na korona virus ne utiču vremenske promene. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe da smo i dalje u prvom pandemijskom talasu. Ipak, činjenica je da su neke države tokom strogog prolećnog karantina srpečile lokalno širenje virusa da bi se kasnije ponovo susrele sa širenjem zaraze.

Nemačka, Italija, Španija i Francuska prethodnih dana su beležile najveći rast broja zaraženih još od proleća i takozvanog "prvog talasa".

- Opšti porast zaraze u Evropi povezan je s popuštanjem mera socijalne distance i opuštanjem ljudi - upozorio je Hans Kluge, šef regionalnog odseka SZO za Evropu. S velikim brojem zaraženih ponovno se suočavaju Izrael, Peru, Australija i Japan. Brojni stručnjaci upozoravaju da se značajan rast broja obolelih od Covida na severnoj hemisferi može očekivati na jesen i zimu kada ljudi puno budu boravili u zatvorenim prostorima gde se respiratorne infekcije lakše šire.

Hoće li vakcina stići do kraja godina?

foto: pixabay.com

Prema podacima SZO, trenutno je čak 30 različitih vakcina u fazi kliničkog ispitivanja, od čega sedam u poslednjoj fazi što znači da su blizu toga da dobiju dozvolu za masovno korišćenje. Postoji šansa da neke od tih vakcina budu odobrene do kraja godina kada bi se krenulo u masovnu proizvodnju. Prema optimističnim najavama to bi se desilo tokom proleća 2021. godine.

Sa druge strane, u Rusiji već tokom ove nedelje počinje treća faza testiranja vakcina "Sputnjik V" koja je registrovana pod tim imenom. Za sada o toj vakcini koja će biti testirana na više od 40.000 ljudi nija obavljena nijedna studija u nekom medicinskom časopisu.

Koliko traje imunitet na koronavirus?

Istraživanja pokazuju da antitela, koja su zaraženi stekli nakon što su se izlečili od virusa, mogu zaštiti od poonovne zaraze. Čak i oni koji su imali asimptomatske ili blage slučajeve mogu steći imunitet.

- Broj antitijela pada, ali se deo njih održi što je moguće prepoznati tri meseca nakon prvih simptoma i što garantuje imunološku reakciju dugo vremena nakon prve zaraze - rekao je za "New York Times" dr. Dipta Batačarija sa Instituta Arizona. Njegov tim smatra da imunitet traje bar nekoliko meseci nakon infekcije SARS-CoV-2.

Foto: Pixabay.com

Prema pojedinim lekarima, imunitet bi mogao da potraje dosta duže, a tako misli i Piter Openšov, profesor eksperimentalne imunologije sa Imperijal koledža u Londonu.

- Mogli biste da dobijete značajnu zaštitu barem šest meseci ili godinu dana. Pandemija ne traje još ni godinu dana, a bez 12 ili 24 meseca praćenja bolesnika nemoguće je reći koliko će imunitet trajati.

Da li su neke zemlje već dobile "imunitet krda"?

Foto: Pixabay

Od početka pandemije pominje se kolektivni imunitet, poznat i kao "imunitet krda". Reč je o obliku zaštite od epidemijskog širenja zarazne bolesti kod koga virus ne uspeva da pređe sa zaraženog na zdravog pojedinca zbog činjenice da u populaciji postoji dovoljan postotak onih koji su imuni na njegovo delovanje. Što je procenat imunih na virus u populaciji veći to mogućnost prenošenja zaraze manja. Stručnjaci procenjuju da se prag kolektivnog imuniteta u slučaju koronavirusa SARS-CoV-2 kreće od oko 60-70 posto.

Svetska zdravstvena organizacija prošle nedelje je izvestila da čovečanstvo nije ni blizu postizanja "imuniteta krda". Čak i zemlje poput Španije, koja je sa milion zaraženih i 28.365 umrlih tokom prvih šest meseci pandemije, bila jedna od najgore pogođenih evropskih zemalja, imaju mali broj imunih stanovnika.

Kako izbeći novi rast zaraze tokom jeseni?

Pođimo od onog glavnog, bitno je i dalje nositi maske na javnim mestima, u prodavnicama, autobusu i svim zatvorenim prostorijama. Često pranje i dezinfikovanje rukou takođe je od velikog značaja, kao i držanje distance od dva metra na otvorenom, a metar i po u zatvorenom. Preporuka SZO je da, ukoliko je to moguće, zaposleni i dalje rade od kuće.

(Telegraf.rs)