Čuvajte se tokom leta u kojem nosimo maske: Kako razlikovati iscrpljenost od toplotnog udara?

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Iscrpljenost uzrokovana visokim temperaturama obično nije ozbiljna sve dok se ne pretvori u toplotni udar. Evo kako da razlikujete jedno od drugog.

Preporučujemo

Toplotni udar nastupa brzo ako ste predugo bili izloženi visokim temperaturama i niste uspeli da se ohladite nakon početnih simptoma iscrpljenosti.

Pa, kako da razlikujemo jedno i drugo?

Određeni faktori mogu povećati rizik od iscrpljivanja, ali i od klasičnog toplotnog udara.

Deca mlađa od četiri godine i odrasli stariji od 65 su izloženi većem riziku jer sposobnost regulacije temperature nije jaka u ovoj dobi.

Gojaznost je još jedan faktor rizika budući da telo onda zadržava više toplote nego inače.

Ako pređete iz hladnije u topliju klimu ili se vreme dramatično promeni, takođe postoji mogućnost da ćete imati problem sa regulisanjem telesne temperature kojoj se niste prilagodili.

Takođe, i vlažno vreme doprinosi većem iscrpljivanju zato što kada je vlaga velike, znoj lakše ispara što otežava hlađenje.

Simptomi iscrpljenosti

Iscrpljenost nije opasna sve dok se ne ohladite u roku od pola sata, a glavni simptomi su:

• glavobolja
• vrtoglavica i zbunjenost
• gubitak apetita i osećaj mučnine
• prekomerno znojenje i bledilo
• grčevi u rukama, nogama i stomaku
• brzo disanje ili ubrzan puls
• temperatura od 38, pa naviše
• žedni ste

Da biste sprečili da iscrpljenost postane i toplotni udar potrebno je da se ohladite čim primetite ove simptome.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba predlaže četiri koraka:

1. Pomerite se na hladno mesto

2. Lezite i malo podignite noge

3. Pijte puno vode ili neko sportsko piće obogaćeno elektrolitima

4. Ohladite kožu prskalicom ili navlaženom krpom.

(T.T./Telegraf.rs)