"Mislio sam da će moj brat imati blage simptome korone, a onda sam gledao kako ga oživljavaju"

foto: pixabay.com

Medicinari sa prve linije fronta kažu da svaki put kada pomisle da imaju razumevanja o tome kako virus deluje i šta on može da uradi, dolazi do novog zaokreta ili preokreta. Osim užasne smrti, zapitao sam se koliko je preživelih od teške infekcije ostalo da se bori sa posledicama. Bojim se da vidimo samo vrh ledenog brega.

Još jedan pacijent kojeg smo prikazali u dokumentarcu jeste Florentino, portugalski restaurator iz Londona. Bio je kritično bolestan od korona virusa. Snimak pluća izgledao je kao ništa što sam ikada video u bavljenju medicinom - levo plućno krilo bilo je potpuno uništeno. Pošto njegova očajnički zabrinuta porodica nije mogla da ga poseti, Florentinovo stanje je i dalje nastavilo da se pogoršava, a tek skoro tri meseca nakon prijema, on je bio otpušten kako bi nastavio oporavak u obližnjem rehabilitacionom centru.

- Teško je razumeti zašto se Florentino oporavio, a momak u krevetu do njega koji je izgledao isto i dobio je isti tretman, nije. Mnogi više pacijenata nema tu sreću - rekao mi je dr Majk Paterson sa intenzivne nege.

Ono što me najviše plaši kod kovida jeste njegova nepredvidiva priroda i sposobnost izazivanja teške bolesti kod inače mladih, zdravih ljudi.

Nedavno sam čuo i za slučaj mladog trkača koji je prošao sito i rešeto sa kovidom, a sa posledicama u vidu kratkoće daha se mučio nedeljama kasnije.

Onda smo s vremenom saznali sa krvne ugruške i to baš kada je 48-godišnji radnik podrške za mentalno zdravlje, Čak doživeo snažan moždani udar samo 10 dana nakon što je dobio kovid. Zdrav čovek odjednom nije mogao normalno da govori ili razgovara, a pokazalo se da mora ponovo da uči najjednostavnije pokrete. To je bila srceparajuća scena, ali tada dolazi i do pucanja.

Foto: Pixabay.com

Kako kamera zumira fotografiju pored njegovog kreveta, saznajemo da je Čak nedelju dana ranije izgubio ženu od raka dojke i to baš kada je dobio virus. Imaju dvoje male dece. Oči mu se napune suzama dok kaže.

- Jedva su čekali da dođem kući. Ne mogu da zamislim kroz šta prolaze. Izgubili su majku i nisu mogli da vide oca. Samo želim da budem sa njima što je duže moguće - rekao mi je.

Kao što Šand kaže u jednom trenutku dokumentarca, gledanje ljudi čija je cela tela uništio virus i kojima će trebati meseci, možda i godine oporavka, nešto je što niko od nas nije očekivao.

A na horizontu se vidi još jedna pretnja. Smrtnost može i da opada, ali virus je i dalje u opticaju. Ako krenemo u zimske mesece sa tim nivoom cirkulacije virusa, to bi moglo biti katastrofalno za naše zdravstvo. Ne samo da se čini da virus lakše preživljava u hladnijim, suvim mesecima, već što više vremena provodimo u zatvorenom prostoru možda će imati i više mogućnosti za širenje.

Nakon napornih nekoliko meseci, sada sam kod kuće na porodiljskom odusustvu (supruga je u junu rodila drugo dete) i osećam se prilično odmorno. Međutim, mnoge moje kolege rade otpočetka epidemije.

Zaista je bila čast i privilegija biti deo toga i opet bih učestvovao u svemu tome, iskreno to mislim i od srca. Samo se nadam da nikada više neću morati.

Dokumentarac Surviving the Virus: My Brother & Me biće emitovan na BBC One 5. avgusta od 21h

(T.T./Telegraf.rs)