"Mislio sam da će moj brat imati blage simptome korone, a onda sam gledao kako ga oživljavaju"

Britanski dr Kris van Tuleken rasplakao je javnost dirljivom ispovešću o tome koliko ni najbolji lekari ne znaju previše o korona virusu, a da se sam uveri u to imao je priliku na rođenom bratu blizancu koji će imati doživotne posledice od virusa.

Njegovu ispovest vam prenosimo u celosti...

Srce pacijenta šokira defibrilator: to je bio postupak spasavanja života koji sam sprovodio desetinu puta tokom dve decenije radeći kao lekar.

Gledam kako se telo muškarca ispred mene, okruženo visoko obučenim osobljenjem, kreće i gotovo skače sa bolničkog kreveta pri dodiru jastučića u grudi. Lice mu je izobličeno.

Svi smo potom skrenuli pogled prema monitoru koji pokazuje da je srce prestalo s radom, a onda nakon mučnog čekanja od nekoliko sekundi, srce se ponovo pokreće, dostižući normalan ritam.

Dok mu sestra na lice stavlja masku sa kiseonikom, čini se da je smiren dok prikuplja energiju da pita: Da li sam rekao nešto sramotno?

Odjednom mi suze teku niz maskirano lice prekriveno vizirom. Jer ovo nije bio bilo koji pacijent.

On je moj brat, Aleksandar ili Šand, kao što je svima poznat. Mi smo jednojajčani blizanci i obojica smo doktori. On mi je najbliža osoba koju imam. On je pola mene. Možda je to veza koju će samo identični blizanci kao što smo mi razumeti.

Snimali smo dokumentarac o korona virusu i taman pred kraj snimanja u martu, Šand se razboleo. Naravno, dobio je korona virus.

I u tom trenutku, moj profesionalni stav, nešto čemu svaki lekar teži i u najtežim situacijama, nije više mogao da postoji.

Strah, iščekivanje, anskioznost i, na kraju olakšanje. Sirovih emocija je bilo previše, pa sam često plakao. Najneverovatnije od svega, to je zabeleženo kamerom.

Obojica je trebalo da se pojavimo u dokumentarcu o životu na prvoj liniji fronta u Britaniji na vrhuncu pandemije kovida. Nakon desetak godina rada uglavnom u istraživačkim laboratorijama ili na projektima u inostranstvu, odlučio sam da želim da se vratim u bolnicu i pridružim se kolegama u borbi protiv ove pošasti. Moj brat koji se bavio javnim zdravljem, osećao je i učinio isto.

Međutim, pred kraj snimanja razboleo se. Krenulo je klasično - groznica, kašalj i privremeni gubitak mirisa.

Dve nedelje se izolovao kod kuće dok sam ja radio na odeljenju Covid-19 na Univerzitetskoj klinici u Londonu.

Šand je imao čudne simptome, disanje i palpitacije srca, iako blage.

Bio sam zabrinut, naravno. Ali, pretpostavio sam da će se kao fit i zdrav čovek, star 41 godinu, konačno oporaviti.

Nije bilo tako. Tri nedelje kasnije situacija je postala ozbiljna. Palpitacije su se pogoršale zbog čega se osećao bolesno, iscrpljeno i uplašeno.

U ranim satima 21. aprila naša majka me je pozvala vidno uplašena. Stanje mog brata se dramatično pogoršalo tokom noći. Slučajno radim u bolnici koja je najbliža njegovom domu, te je došao odmah.

Povraćao je i imao je otkucaje srca od 170 otkucaja u minuti - gotovo tri puta više od normalnog otkucaja srca u mirovanju za muškarca njegovih godina. Moje kolege su odlučile da je jedini način da se srce vrati u normalan ritam tako što su ga šokirali snažnom električnom strujom - procedurom koja se zove DC kardioverzija, koja je slična defibrilatoru koja se koristi za ponovno pokretanje nakon zastoja srca.

Smatra se da srce u ovakvim situacijama, iako nije prestalo sa radom, nastavlja potom normalno da radi.

To je relativno rutinska i uglavnom uspešna procedura. Ali, nosi mali rizik da se srce neće ponovo pokrenuti kako treba ili uopšte. Ne možete biti sasvim sigurni da će se ono vratiti u život bez pomoći.

Sve sam to znao i bio sam uznemiren. Da budem brutalno iskren, na početku epidemije sam mislio da virus verovatno nije ništa drugo do prehlada koja ozbiljno pogađa samo stare i ranjive ljude. Sada shvatam koliko sam bio naivan.

Srećom, šok je uspeo i Šand je otpušten kasnije tog dana. Nakon nekoliko dana kod kuće, bio je u mogućnosti da nastavi snimanje. Ali, trajna šteta je izgleda ostala.

Šand je početkom maja imao još jednu epidzodu ekstremne palpitacije srca zbog čega je prebačen u bolnicu. Lekari su učinili isto, šokirali srce da reše problem i otpušten je istog dana.

Ali, opet, to nije u potpunosti rešilo problem. Naknadni testovi doveli su do zabrinjavajuće dijagnoze - uobičajene fibrilacije atrija srca koja obično pogađa starije od 60 godina.

Šand trenutno pije lekove za stabilizovanje otkucaja srca, ali u nekom trenutku u budućnosti, možda će mu biti potrebna operacija na srcu kako bi se uklonilo oštećeno tkivo.

Covid-19 se u potpunosti razlikuje od bilo koje druge bolesti koju smo ikada videli. Napada ne samo srce i pluća već i creva, bubrege, mozak i druge organe.

Tokom snimanja dokumentarca pitao sam kolegu dr Fila Gotarda šta misli kako će virus uticati na Šanda.

Fil je nagađao da možda ima mini ugruške u plućnom tkvu koji su sprečili da se kiseonik prenese u krvotok zbog čega je njegov srčani ritam bio poremećen. Ali, tada je, mučno iskren priznao: Zapravo, samo ne znam. Nalazimo se na nepoznatoj teritoriji.

Fil je jedan od najiskusnijih stručnjaka za zarazne bolesti u zemlji i bio je jedan od mojih mentora. Da ga čujem kako govori da jednostavno nije znao zašto virus ima ovakve efekte, bilo je užasno.

Ali, o tome se radi: tokom ove pandemije čak su i najiskusniji i najstručniji među nama morali da se vrate medicinskim knjigama kako bi pronašli tragove o lečenju i postupanju sa obolelim pacijentima.

A mnogo toga o virusu još uvek ostaje misterija. Zapravo do nedavno nisam video starije kolege - lidere u svojoj oblasti da otvoreno priznaju da se osećaju bespomoćno pred novim kliničkim izazovom.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...