Angel Simov, nepoznati pronalazač kafetina

Veliki naučnici u farmakologiji sa prostora bivše Jugoslavije. Da nisam dozvolio sebi da ponovo učim kliničku farmakologiju ne bih ni razmišljao o ljudima koji su stvorili neki lek. Znao sam da su ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije bili uspešni u otkrivanju mnogih supstanci koje su se kasnije koristile u farmaciji, ali nisam razmišljao da su neki stvorili lekove koji su obeležili čitavu epohu.

Dugo sam mislio da je pronalazač vitamina C, Albert Sent Đerđ, rođen u Vojvodini, a onda sam u nakon posete Institutu za farmakologiju u Segedinu, koji nosi njegove ime, konačno utvrdio da je on autohtoni mađarski naučnik.

Preporučujemo

Skoro slično je bilo i sa dvojicom Nobelovaca koji su poreklom iz Hrvatske, Lavoslav Ružička (Nobelova nag. 1939) i Vladimir Prelog (Nobelova nagrada 1975) a najveći uspeh su postigli u Švajcarskoj.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Njihova istraživanja su otvorila put značajnim otkrićima u farmaciji, ali oni de fakto nisu stvorili ni jedan lek.

Prvi čovek sa naših prostora koji je patentirao jedan svetski lek je Franjo Kajfež i verujem da je većina stručnjaka čula za njega. Njegovo otkriće diazepama (Apaurin, 1964) ne samo da mu je doneo svetsku slavu, već i veliko bogatstvo.

I kada se činilo da se ovoj grupi naučnika niko ne može približiti otkrio sam Angela Simova, koji je napravio Caffetin (1957). Većina ne bi stavila njegov izum u ravan sa radom spomenutih naučnika, ali čini se da je njegov lek upravo zato jedinstven.

Naime, on nije pronašao ni jednu supstancu, ali je uspešno spojio četiri supstance i dobio analgetskiefekat koji niko nije pre, a koliko pratim ni posle njega dobio. Inače, SIMOV, Angel Ahilov (Đevđelija, 1935 – Skoplje, 1998) – bio je redovan profesor i jedan od osnivača farmaceutskog fakulteta u Skoplju.

Radio je na Katedri za farmaceutsku tehnologiju i bio je autor istoimenog udžbenika. Bio je dugogodišnji direktor farmaceutske kuće „Alkaloid“ Skoplje i odgovoran za osavremenjivanje proizvodnog procesa i otvaranje novih sektora za proizvodnju lekova. Bio je predsednik Makedonskog farmaceutskog društva (1974–1976). Jedan je od osnivača Farmaceutske komore

u Makedoniji i njen predsednik (1996–1998).

Kako piše jedan od naših najboljih kliničkih farmakologa prof. Slobodan Janković u udžbeniku iz Kliničke farmakologije: „Dva leka koja istovremeno primenjujemo mogu uticati jedan na drugog tako da se njihovo ukupno dejstvo smamljuje ili povećava. Ako dva leka zajedno deluju tako da im se ukupno dejstvo ne smanjuje već se povećava, onda takve lekove

zovemo sinergisti. Sinergizam može biti aditivan (kada je ukupno dejstvo oba leka jednako prostom zbiru dejstava oba leka zasebno) ili potencirajući (kada je

ukupno dejstvo oba leka veće od prostog zbira dejstava oba leka zasebno).“

I tu dolazimo do genijalnog pristupa Angela Simova. Naime on je spojio jedan nesteroidni antireumatik - propifenazon, jedan opijatni analgetik – kodein, kofein i paracetamol. Dobijena kombinacija je odmah pokazala svoju sinergističku vrednost jer je ubrzo postala najprodavaniji lek farmaceutske kuće Alkaloid i ujedno brend po kome se prepoznaju.

Možda je zato upakovan u zlatno pakovanje. I ne samo Alkalod već i cela makedonska privreda jer Caffetin je jedan od najjačih izvoznih makedonskih

brendova. Kada bi se povezale sve trake Caffetina proizvedene od 1957 dobila bi se traka duga skoro 180000 km, a ukupna količina bi bila veća od 5000 tona.

Ako se zna da u jednoj kafi u proseku ima 100 mg kofeina, onda je samo putem prodaje Caffetina distribuirano 5 miliona kafa.

Međutim, čini se da je najveća pohvala za jedan lek kupovina od strane naših građana koji žive u inostranstvu sa ciljem stvaranja zaliha, jer ne žele da menjaju lek na koji su navikli i pored ogromnog izbora analgetika u inostranstvu. Činjenica je da će tako ostati dugo jer je Kodein u mnogi Zapadnim zemljama na posebnom režimu i nikada neće biti iskorišćen u

kombinaciji leka kao što je Caffetin.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum