Naučnici otkrili specifičan obrazac širenja korona virusa - i tačku kada se njegovo ponašanje menja
Stručnjaci su identifkovali specifičan obrazac širenja korona virusa - i tačku kada njegovo ponašanje počinje da se naglo menja.
U svetu je registrovano više od 10 miliona slučajeva korona virusa, zabeleženih od početka pandemije. Ali u nekim zemljama postoje znakovi da virus "gubi moć", kažu stručnjaci.
Čak i u država koja su u izgubila kontrolu nad epidemijom, poput Švedske, stopa smrtonosti je počela da se smanjuje uprkos svim teškoćama.
A u zemljama u kojima je virus buknuo, poput Nemačke, koja je u početku imala relativno mali broj slučajeva, a onda su otkrivena žarišta, brzina prenosa je skočila i ponovo pala posle kratkog vremena.
Postavlja se pitanje zašto se to događa.
Otkad je počela pandemija, naučnici su bili zbunjeni brzinom širenja korone, kao i činjenicom da je teško uvideti karakteristike infekcije.
Ali dva epidemiologa, profesor Pol Franks sa Univerziteta Lund i profesor Joakim Rocklov sa Univerziteta Umea u Švedskoj, primetili su zanimljiv obrazac, prenosi australijski news.com.
- Na primer, na kruzeru "Diamond Princess", gde se verovatno relativno brzo proširio virus klimatizacijskim sistemom, samo je 20 odsto putnika i posade zaraženo. Podaci vojnih brodova i gradova poput Stokholma, Njujorka i Londona takođe ukazuju na to da je stopa infekcije bila oko 20 odsto - znatno niža nego što su ranije sugerisali matematički modeli. To je dovelo do spekulacija o tome da li populacija može da dostigne neku vrstu imuniteta na virus sa samo 20 odsto zaraženih - proporcija znatno ispod široko prihvaćenog praga imuniteta krda (od 60 do 70 odsto) - napisali su naučnici u članku za The Conversation.
Šta stoji iza ovog ponašanja? Da li je to samo anomalija ili znak da se pandemija može završiti mnogo ranije nego što se očekivalo?
Razlog za optimizam podstaknut je dodatnim spekulacijama o potencijalnoj „imunološkoj mračnoj materiji“, rekli su prof. Franks i prof. Rocklov. To je vrsta postojećeg imuniteta koji se ne može otkriti testom na antitela.
Antitela proizvode B-ćelije kao odgovor na određeni virus. Tamna materija, međutim, uključuje svojstvo urođenog imunološkog sistema nazvanog "imunitet posredovan T-ćelijama".
- Studije pokazuju da ljudi zaraženi bolešću Covid-19 zaista imaju T-ćelije koje su programirane za borbu protiv ovog virusa. Iznenađujuće je da ljudi koji nisu zaraženi takođe imaju zaštitne T-ćelije, verovatno zato što su bili izloženi drugim korona virusima. Ovo može dovesti do određenog nivoa zaštite od virusa. Veća je verovatnoća da mladi i oni koji imaju blage simptome infekcije imaju odgovor T-ćelija u odnosu na starije ljude - napisali su profesori.
Uprkos hipotezi, profesorka Rejna Makentajr, poznati australijski specijalista za zarazne bolesti i šef programa istraživanja biološke sigurnosti na Kirbi Institutu, nije uverena da će Covid-19 izgubiti snagu sa stopom infekcije od 20 odsto.
- Imunitet stada može se izračunati matematički na osnovu R0 (prosečna brzina prenosa), a 20 procenata nije dovoljno - treba da bude od 60 do 70 odsto. Ljudi zaboravljaju da se pandemija španskog gripa pojavila tokom dve godine, a ljudi su se zarazili u različitim talasima - rekla je profesorka.
(K.M./Telegraf.rs)
Video: Jocić: Ovde se na dan Svete Trojice okupljalo celo selo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.